БИБЛИОТЕКА СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА — Тачан датум оснивања БСНП не може се са сигурношћу утврдити, али се претпоставља да она постоји од самих институционалних почетака Позоришта. Јован Ђорђевић у писму Антонију Хаџићу датираном 28. XII 1861. пише: „За ове ствари шаљем Вам новце, и то: за Аксмана 61 ф; за носове 8 ф; за књиге 20 ф“. Забележено је да је Ђорђевић 12. VI 1862. молио Хаџића: „Књиге што су за позоришне новце купљене, исто тако и рукописе, молим попишите и пошаљите списак овамо, да знамо шта имамо, да неби двапут куповали. Ако за одкуп права на дела треба новаца, поручите ми колико?“. У Правилима за дружину српско-народнога позоришта објављеним 1863. између осталих наводе се и обавезе деловодитеља који, осим што води записнике, позоришну кореспонденцију, води бригу о позоришној архиви, али и преписује рукописна дела за позоришну библиотеку; уједно је и библиотекар позоришне библиотеке. У записнику УО из 1863. помиње се да је Павле Степић, некадашњи члан дружине СНП, из позоришне библиотеке „крадом“са собом однео преписе позоришних дела. Још један писани документ где се помиње БСНП је Ђорђевићево писмо А. Хаџићу, секретару МС (потоњем управнику СНП), од 8. X 1867, у којем Ђорђевић моли пријатеља за сарадњу и помоћ: „…опомените г. Београдца да пронађе и попуни оно што сам приметио да фали у позориштној библиотеки“. Од самог оснивања БСНП вођена је евиденција о садржају фонда. У периоду буђења националне свести, праћен схватањем да национална драма, попут огледала, друштву враћа сопствени одраз, Ђорђевић је формирао позоришни репертоар дајући приоритет текстовима домаћих аутора. У недостатку квалитетних домаћих текстова, за извођење су припремана и страна дела по принципу превода, посрба, прерада и адаптација. Ову делатност обављали су позоришни посленици и великани српске културне заједнице у аустроугарској царевини као што су Лаза Костић, Атанасије Николић, Јован Јовановић Змај, Јован Ђорђевић, Коста Трифковић, Лаза Телечки и други. Школовани и образовани по европским универзитетским центрима доносили су нам су „нова искуства, знања и однеговани укус“ . Драмска дела страних и домаћих аутора, било да су уврштена у репертоар или само планирана за извођење у СНП, преписивана су за потребе сваке појединачне улоге и чувана у БСНП, која је била под директном управом управника Ј. Ђорђевића. У периоду кад СНП није имало своју матичну зграду, он је лично водио евиденцију о драмским текстовима и часописима чувајући их у својој кући. Осим што је писао драме, успешно је преводио са неколико светских језика. Покренуо је објављивање књижне збирке „Зборник позоришних дела“ уз образложење: „Циљ ове библиотеке је да помогне домаћу драмску књижевност, да публици омогући читање и гледање драме истодобно, да ослободи глумце преписивања улога, да аматерским групама прошири репертоар.“ Објављено је четрдесетак књижица са драмским текстовима, од којих је врло мали број сачуван. У БСНП се данас налази неколико ових књижица: Шаран Змај Јове Јовановића, Краљева сеја Милана Јовановића из 1872, Максим Црнојевић Лазе Костића – друго, поправљено издање из 1887, Ромео и Јулија Вилијема Шекспира из 1876. Осим ових, у БСНП се налази неколицина уникатних, руком писаних драмских текстова. Ови раритети чувају на својим страницама дух прошлих дана. Кућни лист СНП „Позориште“ (в) 1871. је покренуо и уређивао А. Хаџић. Оригинални примерци свих бројева овог листа чувају се у фонду БСНП, а за научноистраживачки рад могу се погледати у електронском формату. На почетку рада СНП је финансирано искључиво добровољним прилозима, те су новчана средства коришћена за најнужније, текуће потребе, гардеробу и декор, док је изградња позоришног дома представљала пусте снове и нереалну жељу све до 1895, када је српски властелин и добротвор Лаза Дунђерски на свом плацу изградио зграду СНП; она је у ноћи између 22. и 23. I 1928. изгорела, а са њом и „целокупан фундус декора, костима и вредна библиотека“. Библиотечки фонд је системски обнављан до Другог светског рата, када је поново претрпео знатна оштећења. Како се СНП селило у ненаменске и неусловне зграде, постојећа књижна грађа се осипала и уништавала. За БСНП су наступили бољи дани када је Ђура Давидовац (в) 1954. постављен за библиотекара и музичког архивара. Ове дужности је обављао до 1965, када је донет Правилник о организацији и раду БСНП, којим су дефинисани њени задаци: набавка, попуњавање и комплетирање фонда драмском, музичком и другом стручном литературом на јужнословенским и страним језицима из разнородних грана уметности, те обрада и начин коришћења. Ставке Правилника још увек представљају смернице набавне политике библиотеке. Фонд су 1966. по стандардима за библиотечко пословање уредили библиотекари МС. Књиге и периодичне публикације, обрађене стручно и предметно, уписане су у књигу инвентара са првим инвентарним бројем и датумом 9. III 1966. Коначно, 1981, када се СНП уселило у модерну зграду пројектовану по најсавременијим стандардима, са радионицама и просторијама за пратеће садржаје, БСНП је усељена у просторије уређене у складу са библиотечким нормативима за чување и коришћење библиотечке грађе. Како би се на ефикасан начин задовољиле потребе савременог корисника, припадника информатичке ере, целокупан фонд библиотеке евидентиранје у електронску базу података путем Biblio програма за библиотечко пословање. Оформљен је електронски каталог, али упоредо се наставило са евиденцијом у инвентарној књизи, лисном ауторском и насловном каталогу, а у сарадњи са Јавним предузећем „Информатика“ започет је процес дигитализације вредне и ретке књижне грађе. Потреба за формирањем каталога дечијих драмских текстова указала се 2007, када је БСНП добила одобрење да пружа услуге корисницима изван СНП. Преко 28.000 инвентарисаних монографских јединица, сложених по принципу numerus curens у четири формата, прати добро разрађен систем каталога који на једноставан начин упућују кориснике до жељене публикације у фонду БСНП. Осим монографских, фонд чине и серијске публикације на српском и на страним језицима. Референсну збирку чине посебне целине: општа, позоришна, балетска, музичка. Неформалне књижне збирке су формиране у зависности од потреба корисника запослених у СНП као што су глумци, редитељи, музички уметници, балетски уметници, редитељи, лектори, сценографи, костимографи, обућари, фризери, шминкери. Збирку драмских текстова чини преко 3500 наслова, а највреднији су раритетни рукописни уникати из 19. века. Међу ауторима заступљени су, с једне стране, класици драмске књижевности, а са друге неафирмисани, млади драмски писци. У фонду постоји више примерака појединих драмских дела јер се чувају и користе преводи, драматизације и адаптације различитих аутора. БСНП је, осим на стручне књижевне и позоришне часописе, претплаћена и на дневну штампу која се може читати у просторијама читаонице. Уколико се жељене публикације налазе у фонду других библиотека, до њих се може доћи путем међубиблиотечке позајмице, а позајмљени примерци књига користе се у просторијама читаонице. На овом пољу плодоносна сарадња остварује се са Библиотеком МС, Градском библиотеком, библиотеком Академије уметности у НСаду, библиотеком Змајевих дечијих игара, библиотеком Покрајинског завода за заштиту споменика, Музеја савремене уметности у Бгду, Југословенског драмског позоришта, НП у Бгду. Библиотеке су кроз све епохе развоја људске цивилизације доказале сврху постојања функционишући као чувари културне баштине и незамењиви посредници између књиге и читаоца. Усвојивши овај принцип пословања, БСНП дуги низ г. испуњава културолошку мисију вршећи, с једне стране музејску, а с друге савремену делатност, уз настојање да се за генерације које долазе сачувају драгоцени драмски текстови и публикације неопходне, полазне тачке у процесу стварања позоришне представе. Организационо БСНП је у склопу Радне заједнице / Заједничких служби СНП, а после Ђ. Давидовца у њој су као библиотекари радили: Славка Видаковић (в), Иванка Максимовић, Ивана Илић-Киш, Олга Радман и Галина Коцић.

ЛИТ: Архив Војводине Ф-35, к. 15, а. бр. 57/ 2; Б. Ковачек, Преписка између Јована Ђорђевића и Антонија Хаџића 1859-1895, НСад 1973; Б. Стојковић, Историја српског позоришта, Ниш 1936; Б. Чиплић, Трагом „мезимчета србског“, НСад 1980.

О. Р.