КАЗАЗОВИЋ Божица – глумица (Дрниш, 1909 – ?). Девојачко презиме јој је било Миланковић. Супруг јој је био Есад Казазовић (в). Глумом је почела да се бави у путујућим позориштима. Од 1932. по једну сезону играла је у НП у Пожаревцу, 1933/34. у Београдском малом позоришту Душана Животића, затим од 1934. до 1937. члан је СНП, од 1937. до 1941. у НП у Бањој Луци, 1944/45. у Ужицу и Шапцу, да би прешла у НП у Сарајево, у којем остаје све до пензионисања, крајем 1963. Истицала се у карактерним улогама. Лепог изгледа, креативна, веома разноврсних изражајних способности, са лакоћом се сналазила и у озбиљним и у комичним улогама.

УЛОГЕ: Вида (Ожалошћена породица), Ивон (Две сиротице), Сиротица (Бог освете), Девојче (Зулумћар), Девојка (Риђокоса), Магда (Коштана), Лучија (Тоска), Мара (Скакавци).

ЛИТ: Сведин (С. Динчић), „Народни посланик” од Б. Нушића, Југословенски дневник, 1934, бр. 178, с. 2; Сведин (С. Динчић), „Коштана” од Боре Станковића, Југословенски дневник, 1934, бр. 179, с. 5; А-м, „Риђокоса” од Лукачија, Југословенски дневник, 1934, бр. 184, с. 4; Сведин (С. Динчић), Премијера „Зулумћара” од Светозара Ћоровића, Југословенски дневник, 1934, бр. 185, с. 4; Сведин (С. Динчић), „Бог освете” од Ш. Аша, Југословенски дневник, 1934, бр. 220, с. 4; Сведин (С. Динчић), „Две сиротице” од А. Д. Енериа и Е. Кормона, Југословенски дневник, 1934, бр. 226, с. 4; А-м, Премијера „Тоске” од Викторијена Сардуа, Југословенски дневник, 1934, бр. 229, с. 5 и бр. 231, с. 5; А-м, Данас, у четвртак, четири једночинке, Југословенски дневник, 1934, бр. 262, с. 4; С. Д(инчић), Корупција на сцени, Дан, 1936, бр. 227, с. 6.

М. Л.