КАЗАЗОВИЋ Есад – глумац (Травник, 24. VI 1908 – Сарајево, 25. V 1978). Завршио је четири разреда гимназије. Први пут је ступио на сцену у Брчком, у путујућој трупи Мише Милошевића 1927. До 1932. играо је у више путујућих позоришта, а потом (1932/33) у НП у Пожаревцу, 1933/34. у Београдском малом позоришту Душана Животића, 1934. био је глумац СНП, а од 1936. до 1937. секретар СНП. Од 1937. до 1941. играо је у НП у Бањој Луци, од 1941. до 1944. у НП у Сарајеву, а у Ужицу је од 1944. до 1949. и глумац и редитељ, да би се 1949. вратио у Сарајево, где је и пензионисан. Тридесетогодишњицу уметничког рада прославио је у Сарајеву улогом Јеротија у Сумњивом лицу. Остварио је неколико запажених улога на филму. Неколико г. организовао је сталешка удружења. На сцени је деловао уверљиво и имао је изузетно добру и правилну дикцију. Најбоље улоге остварио је у драмском романтичарском и херојском репертоару. Био је ожењен Божицом Зором (в) рођ. Миланковић, такође глумицом. Добитник је награде Министарства просвете Народне републике Србије за режију Сумњивог лица 1948. и Шестоаприлске награде града Сарајева. Владимир Војновић урадио је његов портрет (цртеж угљем) 1951.

УЛОГЕ: Трифун Спасић (Ожалошћена породица), Колонети (Тоска), Гроф Линијер (Две сиротице), Јеврејин (Бог освете), Осман (Зулумћар), Петија (Риђокоса), Вилбрум (Париска сиротиња), Андрија Миљевић (Граничари), Старешина пандура (Коштана), Квазимодо (Звонар Богородичине цркве).

ЛИТ: Сведин (С. Динчић), Народни посланик, Југословенски дневник, 1934, бр. 178, с. 2; Сведин (С. Динчић), „Коштана” од Боре Станковића, Југословенски дневник, 1934, бр. 179, с. 5; А-м, Данас, у уторак приказује се „Сумњиво лице” од Бранислава Нушића, Југословенски дневник, 1934, бр. 179, с. 5; А-м, „Риђокоса” од Лукачија, Југословенски дневник, 1934, бр. 1184, с. 4; Сведин (С. Динчић), Премијера „Зулумћара” од Светозара Ћоровића, Југословенски дневник, 1934, бр. 185, с. 4; А-м, У суботу премијера „Бог освете” од Шалома Аша, Југословенски дневик, 1934, бр. 189, с. 5; М. М. Весин, Огризовићева „Хасагиница”, Југословенски дневик, 1934, бр. 217, с. 5; Сведин (С. Динчић), „Бог освете” од Ш. Аша, Југословенски дневник, 1934, бр. 220, с. 4; М. М. Весин, Вредно и са полетом чланови трупе Друштва за Срп. Нар. Позориште побожно служе богињи Талији, Југословенски дневник, 1934, бр. 221, с. 4; А-м, Премијера „Тоске” од Викторијена Сардуа, Југословенски дневник, 1934, бр. 229, с. 5 и бр. 231, с. 231; А-м, Срп. Нар. Поз. Полази на турнеју по Војводини, Дан, 1936, бр. 205, с. 4; А-м, Позориште, Глас народа, 25. X 1936, бр. 43, с. 3;  Народно позориште Сарајево 1921-1971, Сарајево 1971.

М. Л.