КИРАЉ Ерне (Ernö Király) – композитор (Суботица, 16. III 1919 – Нови Сад, 12. XII 2007). Завршио је Музичку школу у Суботици. Крајем четрдесетих свирао је трубу у Градском оркестру у Суботици, а потом хорну у оркестру НП у Суботици. Од 1953. до 1983. био је уредник мађарске народне музике у Радио НСаду; паралелно, од 1958. радио је по уговору и у Војвођанском музеју, где је био шеф Музиколошког одсека Етнолошког одељења. Током живота сакупио је непроцењиву грађу из области музичког фолклора, бележио је мађарске, русинске, ромске песме, проучавао народне обичаје и сакупљао старе народне инструменте. Објавио је више од дваседест грамофонских плоча са фолклорном музиком, те велик број чланака о народној музици у публикацијама Војвођанског музеја, САНУ, Хунгаролошког института, Музиколошког института Мађарске академије наука… Снимио је филм Седам мађарских народних балада 1979. Компоновао је различита дела, од  соло песама до великих вокално-инструменталних композиција, од соло инструменталних до оркестарских. Велику пажњу посвећивао је музици за децу, компоновао је дечје соло и хорске песме, као и дечју оперу Прождрљивко, коју је и СНП ставило на свој репертоар. Запажен је његов циклус Флора, у којем је помоћу музичке графике представио црте и боје цвећа и биљака. У сталној тежњи ка новом звуку и неуобичајеној примени постојећих инструмената конструисао је и два нова инструмента: 1974. цитрафон (састављен од три до пет цитри различите величине, уштимавања и тонског озвучења) и 1976. аудио-визуелни  таблофон. Од 1962. био је члан Удружења композитора Србије и од 1966. Академије уметности у Будимпешти. Добитник је Стеријине награде за сценску музику 1973, Златне значке Културно-просветне заједнице Војводине 1980. Награде ослобођења Војводине 1990. и Плакете Савезе композитора Југославије 1990. Његово целокупно свтваралашто приказано је 1976. у филмованој биографији Старе жице, нови звуци, затим на три плоче 1978, 1979. и 1991, као и на компакт-диску који је снимљен у Лондону 1996.

ДЕЛА: Композиција за оркестар, 1958-59; Херојска песма, кантата 1961; A telhetlen gōmboc, (Прождрљивко), дечја опера, 1962; Студије за тамбурашки оркестар, 1964-1969; Поноћни рондо, кантата, 1965; Рефлексије No. I-V за гласове и инструменте, 1967-70; Cantus, 1969; Vocalizzazioni, 1970; Тачке и линије, 1972; Flores, 1972; Toccata pentatonica 1972; Рефлексија No. 7-Т, 1974; Collage 1975; Aktiones 1978.

ЛИТ: А. Х., Сећање на композитора прве дечје опере, Дневник, 28. XII 1979; Лексикон југославенске музике, књ. I, Згб 1984, с. 419; А. Еб(ерст), Кираљ Ерне, Енциклопедија Новог Сада, НСад 1998, св. 11, с. 80-81; М. Веселиновић-Хофман, Ерне Кираљ као посленик авангарде у југословенској музици, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 2000, св. 26-27, с. 119-147.

М. Л.