КИШ Данило  – приповедач, романсијер, драмски писац и преводилац (Суботица, 22. II 1935 – Париз, 15. X 1989). Дипломирао је на катедри за Општу књижевност са теоријом књижевности на Филозофском факултету у Бгду 1958. Једно време је био драматург Атељеа 212 у Бгду. Од 1962. до 1964. радио је као наставник, бавећи се истовремено и књижевним радом, у Стразбуру, Бордоу и Лилу, да би се после две деценије поново настанио у Француској – у Паризу. Објавио је романе Мансарда и Псалам 44 (1963),  Башта, пепео (1965), Пешчаник (1972), приповетке Рани јади (1970) и циклусе Гробница за Бориса Давидовича (1976), Час анатомије (1977) и Енциклопедија мртвих (1983), те полемике Поетика (1972) и Поетика, књига друга (1974). Дела су му превођена на многе језике и штампана у иностранству. Аутор је телевизијских драма Ноћ и магла, Папагај, Дрвен сандук Томаса Вулфа и драме Електра 69. Добитник је Седмојулске награде (1987).  Преводио је са француског, мађарског и руског, између осталог и мноштво драмских комада: Сид  П. Корнеја, Љубављу се не игра Маривоа, Тројанке Еврипида–Сартра, Мачка у џаку Ж. Фејдоа, Рат и мир у кафаници Снефл Р. Фурланија и др. СНП је 1967. приказало Догађај у аутобусу (Стилске вежбе) Р. Кеноа у његовом преводу.

С. Ј.