КЈЕДЖИЊСКИ Стефан (Stefan Kiedrzyński) – пољски комедиограф и романописац (Варшава, 20. VII 1888 – Нова вјеш код Варке, 19. VII 1943). Дебитовао је 1903. мањим сценским делима за позориште лутака. Боравећи 1913. у Паризу радио је као коаутор ревија за пољске емиграционе кабарее. У сезони 1914/15. развио је у Варшави живу делатност као организатор и аутор многобројних ревијалних представа. У периоду између два рата био је сарадник листа „Kurier Warszawski“. Добио је 1938. Златни ловор Пољске књижевне академије. Његове драме, сатиричне комедије и фарсе, чија је тематика обично сензационална, стекле су велику популарност. Чувајући изразито натуралистички стил, ови су се комади одликовали изразитим сценским својствима. У гласовите његове комаде спадају између осталих: Химера (Chimera, 1907), Слободна жена (Wolna kobieta, 1910), Пољубац рата (Pocałunek wojny, 1919), Игра љубави (Zabawa w miłość, 1922), Гром из ведра неба (Piorun z jasnego nieba, 1930), Срећа од сутра (Szczęście od jutra, 1932). Нека од ових дела преведена су на српскохрватски, чешки и италијански. Писао је и филмске сценарије. У Југославији му је, у преводу Јулија Бенешића, изведена Игра љубави 1927. у ХНК у Згбу и исти комад под насловом Љубав на коцку у СНП 1932. У Згбу је 1930. објављен превод његовог романа Жена и љубовца (Żona i nie żona).

В. Кт