КЛЕМЕНЧИЋ Клеменс (право презиме Пекелман) – глумац, оперски и оперетски певач, редитељ, балетски играч и кореограф (Лавов, Пољска, 27. IX 1893 – као Јеврејин страдао 1942. у околини Осијека). Завршио је велику матуру. Први пут ступио на сцену 1909. у Лавову. Од 1. XI 1920. до 31. VIII 1927. био је члан НП у НСаду, одакле је отишао у Београдску оперу, па у Н-Оп. До 6. IV 1941. био је шеф Агенције за стране артисте при Удружењу глумаца Југославије. Ангажовање К., „талентованог буфо-тенора и оперетског танц-комичара“, за оперетског редитеља и балетмајстора сматрало се појачањем трупе. За време боравка у новосадском НП спремао је кореографије за све оперске, оперетске и драмске представе с музиком, учествовао у њима као интерпретатор или увежбавао извођаче. Био је стални партнер једине професионалне балерине у НП у НСаду Валентине Ваљине (в), за чије солистичке нумере је радио кореографију. Захваљујући овом играчком пару у НП у НСаду балет је нашао своје место у репертоару, учињени су почетни кораци на плану уметничке игре, отворен је пут ка балетској уметности. Балетни уметак Страст Пиерота (Рубинштајн, Ноћ), који је поставио (са В. Ваљином) у оперети Граф Луксембург 1920. може се сматрати првим балетским покушајем у НСаду. Већ 1921. следи Балетски дивертисман, а затим нови балетни умеци, дивертисмани, балетне вечери и сл., односно балет је полако почео да се осамостаљује. К. је био тражен и ван позоришта. Учествовао је у друштвено-забавном животу града као к-граф, аранжер, играч (са партнеркама В. Ваљином, М. Шенк, М. Михл), а у поводу организовања забава, чајанки, боемских или новинарских вечери и др. од стране разних друштава, удружења и сл. Новосадска публика и критика су га управо обожавале, праћен је сваки његов корак. Подношење оставке, која му је уважена, није прошло без озбиљније јавне реакције: „Г. Клеменчић је за четири године свога рада у нашем Народном Позоришту доказао да је једна таква снага, коју ће тешко бити заменити. Пре свега то је био један универзалан уметник, одличан режисер, певач, комичар, кореограф и балетни плесач, који је наш мали балет и створио и држао. Доста је да споменемо да је г. Клеменчић режирао ове опере: Фауст, Мадам Батерфлај, Кармен, Ђамиле др. – све ствари, које су на нашој позорници са сјајним успехом даване. У балету је давао такве првокласне креације, као што су нпр. ‘Вампир’ и ‘Дансе Макабр’ Може се рећи да је г. Клеменчић био општи љубимац наше позоришне публике, и то не само као члан нашег Позоришта, него и друштвено, као човек, који је љубазно и бесплатно режирао и аранжирао и приватне представе, забаве и др. …Ми нећемо да улазимо у питање зашто је морало до тога доћи, али сматрамо за нашу дужност да изјавимо наше жаљење због одласка тако одличног члана наше глумачке дружине“. Како и не би: ,,…Г. Клеменчић је прави ’Тансендкунстер’, који у једном чину игра као прави балетмајстор, а у другом даје прекомичну креацију Вашека тј. чини Салтомортале из балета у оперу – и ништа му не шкоди!“ „Застава“ 18. I 1924. подсећа да је К. ,,пре месец дана напустио нашу позорницу“, а четврти дана после те вести објављује: ,,Клеменчић опет наш. Вратио се у наше Народно позориште. Прексиноћ играо своје Валерштајне у Јесењем маневру“. У листу „Савремени Нови Сад“ је 7. VI 1925. забележено: ,,На овом месту доносимо карикатуру нашег омиљеног комичара и играча г. Клеменса Клеменчића, члана Народног позоришта у Новом Саду, који је својим дугогодишњим радом на нашој позорници стекао великих заслуга и био вазда најбољи међу најбољима. Поред необично веште глуме и игре, он се небројено пута истакао и као добар певач, а његов рад као балетмајстор такође није остао незапажен и он је као редитељ игара у појединим оперетама, у великој мери допринео, да се успех тих оперета повећа. Како смо извештени, управа позоришта још није ангажовала г. Клеменчића за идућу сезону. Зашто? Ваљда се тек неће дозволити, да Нови Сад изгуби такав један таленат и такову снагу, као што је г. Клеменчић. Овако или онако, али без Клеменчића не иде“. Њему се приписује и да му је „успело да из наших хористкиња створи праве и дражесне балерине“. Добра вест (уз фотографију): „Клеменс Клеменчић-Пеклман редитељ и члан Новосадског Народног Позоришта, љубимац новосадске публике и одличан играч, како смо извештени, ангажован је од стране позоришне управе и за идућу сезону 1926-1927. Од наше стране поздрављамо ову одлуку позоришне управе, јер ми се можемо само истински радовати томе, да је Нови Сад и на даље у положају да ужива у савршеној и уметничкој игри г. Клеменчића. Новосађани су се већ и сувише навикли на свог Пекела, а да би новосадску оперету могли без њега и замислити“. Почетком сезоне 1926/27. (7. X) НП му је приредило „корисницу“ (певао је у оперети Дротар, а улога Моше Пфеферкона му је била једна од најуспелијих) због његовог одласка на краће студије (помиње се и лечење у Бечу). Корисница је успела, а биће користи и од његовог боравка у иностранству – сматрало се. Користи је било, али је 1. IV 1927. престала да ради оперета. К. је још био у НСаду и држао пажњу: „Једна симпатична веридба. Пекелман се жени. – Пријатно нам је на овом месту признати, да наш омиљени оперетски комичар г. Клеменс Клеменчић-Пекелман, одиста спада не само у Новом Саду него и у целој Војводини међу најсимпатичније и фактично најпопуларније глумце и боеме. Од најмањег и најмлађег љубитеља позоришта па све до најстаријег свако се насмеши, када се само спомене име талентованог уметника, а да и не говоримо о томе, колико га та његова одушевљена публика бурно поздравља, приликом сваког наступа на позорници (…) Г. Пекелман се ових дана верио са симпатичном и дражесном Новосађанком г-цом Иреном Козма. Веридба је већ и званично обављена, а није далеко – како смо информисани – ни до сватова. Младим вереницима од срца честитамо и желимо им много среће и топле супружанске љубави у њиховом будућем брачном животу, а Пекелману посебно, да ни у браку не постане неверан својој улози на позорници, нека буде увек ведар и весео, као и до сада“.

РЕЖИЈЕ: Продана невеста, Трубадур, Мадам Батерфлај, Травијата, Хофманове приче, Гејша, Играчица Каћа, Слепи миш, Карневалска вила, Босонога играчица, Клокло, Фауст, Кармен, Ђамиле, Пластичне слике (за чајанку), Дечји бал, Сцена из шпанског живота – пантомима са играњем (за чајанку).

УЛОГЕ: Кнез Василије Васиљевич (Граф Луксембург), Вашек (Продана невеста), Франк (Слепи миш), Сполето (Тоска), Шпицл (Три девојчице), Моша Пфеферкорн (Дротар), Михаил (Барон Циганин), Валерштајн (Јесењи маневар), Маруло (Риголето), Бони (Кнегиња чардаша), Калико (Мадам Помпадур), Наполеон Сент Клош (Бајадера), Менелај (Лепа Јелена), Валнер (Шумарева криста), Секретар (Холандска женица), Хиполит Галипо (Фраскита), Вун Чи (Гејша), Леандер Бил (Играчица Каћа), Слуга (Игра у срећу), Барон Жупан (Грофица Марица), Хуберт фон Милценбург (Карневалска вила), Башмачкин (Последњи валцер), Жоли Џеферсон (Орлов), Јонел Болеску (Циганска љубав), Стикс (Орфеј у паклу), Северин Корншон (Кло-кло), Дон Андреја (Перикола), Страст Пиерота – дует (Балетни уметак); Pizzicato – дует (Балетски дивертисман), балетска сцена (Сан летње ноћи), Велики балетски дивертисман (Кавалерија рустикана), Велики балет (Фауст), Балетски дивертисман (Пајаци), играчке тачке (Продана невеста, Пут око света, Холандска  женица, Бајадера, Гејша, Орлов, Стамболска ружа), Рука – мимички  скеч, Свирач и играчица – мимичка сцена, Мајстор Хилари (Сан Мајстора Хиларија), Валцер, Танго (чајанка са игранком Српско-руског друштва), Просидба (чајанка).

КОРЕОГРАФИЈЕ:Страст Пиерота (балетни уметак), Сан Мајстора Хиларија – пантомима са балетом (концертни део забаве), Американска игра (балетни уметак), играчке тачке (Продана невеста, Сан летње ноћи, Холандска женица, Фраскита, Пољачка крв, Гејша, Вереница његовог величанства, Грофица Марица, Сењер Полишинел).

ЛИТ: А-м, Позориште, Јединство, 15. IV 1920; А-м, Дневник из Позоришта, Јединство, 29. XII 1920; А-м, Дневник,  Позориште, Јединство, 3. II 1921; А-м, Позориште, Застава, 4. II, 8. II 1921; А-м, Српско народно позориште, Застава, 8. II 1921; А-м, Балетни дивертисман, Застава, 15. II 1921; А-м, Балет у нашем позоришту, Застава, 18. II 1921; А-м, Шекспир „Сан летње ноћи“, Застава, 2. III 1921, 3. III 1921; А-м, Премијера у Позоришту, Јединство, 2. III  1921; А-м, Позориште, Застава, 10. VI 1921; А-м, Прослава 25-огодишњице Виловчеве, Јединство, 15. VI 1921; А-м, Почетак позоришне сезоне, Јединство, 4. IX 1921; О. С(уботи)ћ, „Граф Луксембург“, Застава, 21. IX 1921; А-м, Позориште, Застава, 11. X , 6. XI 1921; А-м, Из позоришта, Јединство, 12. X 1921; Хр., „Три девојчице“, Јединство, 31. I 1922; А-м, Костимирана забава, Застава, 18. II 1922; А-м, Позориште, Јединство, 1. III 1922, 5. III 1922, 7. III 1922, 11. III 1922; А-м, Премијера Лехарове оперете „Дротар“, Јединство, 3. VI 1922; А-м, Балетно вече, Застава,  11. XI 1922; А-м, Дечја забава, Јединство, 19. XI 1922; А-м, Балетно вече, Јединство, 30. XI 1922, 27. XII 1922; О. С(уботи)ћ, „Продана невеста“ – Гостовање  Г. М. Туцаковића и балета, Застава, 23. XI 1923; А-м, Чајанка, Јединство, 7. XII 1923; А-м, Чајанка Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња, Застава, 11. XII 1923; А-м, Зашто иде г. Клеменчић?, Застава, 11. XII 1923; А-м, Позориште, Јединство, 9. V 1924; А-м, Позоришни репертоар, Јединство, 1. IV 1925; А-м, „Холандска женица“, Јединство, 5. IV 1925; О. С(уботи)ћ, Гостовање гђице Михл у „Бајадери“, Застава, 31. V 1925; А-м, Из албума др. Храшко, Савремени Нови Сад, 17. VI 1925; А-м, „Фраскита“ од Ф. Лехара (18. о. м.), Застава, 17. VI 1925; О. С(уботи)ћ, Фраскита (Премијера): Оперета у 3 чина. Музика од Ф. Лехара, Застава, 18. VI 1925, 20. VI  1925; Б.  Ј., Фраскита, Јединство, 21. VI 1925; А-м, Наш омиљени г. Клеменчић одлази из Новог Сада, Савремени Нови Сад, 28. VI  1925; А-м, Уметнички концерт са игранком, Јединство, 26. VII 1925; А-м, Концерт руских ратних инвалида, Застава, 1. VIII 1925; А-м, Отварање позоришне сезоне. Публика занемарује потпуно драму, а обилно посећује оперету,  Нови Сад,  12. IX 1925; О. С(уботи)ћ,  Пољачка крв (премијера 22. септембра о. г.), Застава,  24. IX 1925; А-м, Позив на Чајанку са игранком, Застава, 3. X 1925; А-м, Гејша (Премијера), Застава, 27. X 1925; А-м, Гејша. Редитељ Господин Клеменчић, Нови Сад, 8. XI 1925; А-м, Чајанка друштва „Књегиње Зорке“, Нови Сад, 11. XII 1927; А-м, „Последњи валцер“, од О. Штрауса, Застава, 8. VIII 1926, 12. VIII 1926; А-м, Репертоар Народног позоришта, Застава, 19. X 1926; А-м, Интензиван рад Позоришне Управе, Нови Сад, 23. X 1926; А-м, Премијера „Орлова“, Нови Сад, 30. X 1926; О. С(уботи)ћ, „Стамболска ружа“ (Премијера 25. I о. г.), Застава, 17. I 1927; А-м, „Кло–Кло“ – премијера 25. марта, Застава, 27. III 1927; А-м, Једна симпатична веридба. Пекелман се жени, Нови Сад, 12. II 1927, 27. XII 1930.

Љ. М. и В. В.