КНЕЖЕВИЋ Иван – оперски певач, бас (Бачко Градиште, 13. V 1928 – Осло, 23. IV 1988). Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Бечеју и НСаду. За време рата, као члан СКОЈ-а, био је активан у НОП-у, због чега је од окупационог преког суда у НСаду осуђен на 10 г. робије, коју је издржавао у Шатораљаујхељу, али је приликом пребацивања затвореника у Немачку успео да побегне и прикључи се партизанском одреду у Кули. После рата радио је у омладинским организацијама. Од 1948. посветио се студијама певања, најпре у Бгду у Музичкој школи „Станковић“ у класи Ј. Стаматовић, а потом приватно: у студију Аде Пољакове, па код Р. Ертла у НСаду и Н. Цвејића и З. Ђунђенац у Бгду. У сезонама 1953/54. и 1954/55. усавршавао се на Музичкој академији у Бечу код В. Штајнбрика (за солисту Опере СНП ангажован је 1. IX 1954. и одмах добио одсуство за ове студије). По повратку у НСад радио је са вокалним педагогом проф. Теодором Дињашким. У Опери СНП дебитовао је 1956. као Зарјецки у Евгенију Оњегину. Из СНП је 15. VIII 1965. прешао у Краљевску норвешку оперу у Ослу, у којој је до 1971. деловао као стални члан, а потом као гост, пошто је изабран за редовног професора соло певања Државне позоришне школе у Ослу, отворивши истовремено и свој приватни певачки студио. Обдарен гласом лепога тембра, музикалан, стичући постепено и глумачку окретност и продубљеност, К. је на новосадској сцени успешно остварио преко 30 улога, веома разноврсних по обиму и карактеру. Снимао је за Радио НСад.

УЛОГЕ: Краљ и Рамфис (Аида), Гласоноша (Кнез Иво од Семберије), Спарафучиле (Риголето), Зарјецки и Гремин (Евгеније Оњегин), Циганин (Сорочински сајам), Пимен (Борис Годунов), Галицки и Кончак (Кнез Игор), Куварица Креонта и Гласник (Заљубљен у три наранџе), Базилио (Севиљски берберин), Рајмондо (Лучија ди Ламермур), Велики инквизитор и Филип II (Дон Карлос), Ферандо (Трубадур), Тимур (Турандот), Колен (Боеми), Бонзо (Мадам Бетерфлај), Цунига (Кармен), Копелијус, Дапертуто и Миракл (Хофманове приче), Канчијан (Четири грубијана), Бартоло и Фигаро (Фигарова женидба), Гувернер (Дон Жуан), Даланд (Холанђанин луталица), Сељак (Мудра девојка), Црни Боб и Кочијаш (Хајде да стварамо оперу), Цар (Женидба Милошева), Слепи Влахо (Еквиноцијо).

ЛИТ: Б. Драгутиновић, Мусоргски: „Сорочински сајам“, Дневник, 27. XII 1956; Н. Г(рба), „Заљубљен у три наранџе“, Дневник, 9. VI 1957; Б. Стејин, Пучинијева опера „Турандот“ на новосадској сцени, Дневник, 29. IV 1958; М. Логар, „Кнез Иво од Семберије“, Дневник, 22. XI 1959; Н. Грба, „Борис Годунов“, Дневник, 22. XI 1960; Ј. Шулхоф, У модерном стилу, Дневник, 8. II 1963; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 81.

В. П.