КЊИЖАРА АРСЕ ПАЈЕВИЋА У НОВОМ САДУ – Арса Пајевић, штампар, књижар и издавач (Нови Сад, 31. VIII 1841 – Нови Сад, 26. XII 1905), завршио је основну школу у НСаду, а штампарски занат у новосадској Штампарији др Данила Медаковића. Почетком шездесетих г. XIX века радио је као словослагач у Епископској (Платоновој) књигопечатњи у НСаду, а почетком седамдесетих био је запослен као штампарски радник у Државној штампарији у Бгду; 1871, на позив Корнела Јовановића (в), вратио се у НСад да преузме место фактора (пословође) Српске народне задружне штампарије, која је требало да служи циљевима Милетићеве Српске народне слободоумне странке и омогући редовно и несметано излажење „Заставе“; заједно са К. Јовановићем учествовао је у оснивању и организовању ове штампарије. Три месеца је провео 1876. међу херцеговачким устаницима и у Црној Гори и дописима извештавао „Заставу“ о борбама против Турака. Од 12. III 1877. имао је сопствену штампарију, коју је купио од др Јована Суботића (в). Исте г. отворио је књижару и отпочео дугогодишњу веома плодну издавачку делатност. Већ 1876. издао је шаљиви календар „Жижан“ (уредио га је Ј. Ј. Змај). Као власник штампарије и издавачке књижаре издавао је листове и часописе: „Илустрована ратна хроника“ (1877-1878, уредник Ј. Ј. Змај), „Стармали“ (1878-1890, такође уредник Ј. Ј. Змај), социјалистички часопис „Стража“ (1878-1879, уредник др Лазар Пачу), „Српске илустроване новине“ (1881-1882, уредник Стеван В. Поповић) и „Јавор“ (од бр. 1 из 1890. до бр. 51 из 1892). У његовој штампарији штампан је 1879. часопис „Нова школа“ (уредник Мита Нешковић), који је већ пре тога био сумњичен „да је комунистичког правца“, а од 1880. и Змајев „Невен“; штампани су код њега и други листови и часописи, међу њима, од 1884. до 1891, и лист СНП „Позориште“ (в). Издао је и велик број књига из разних грана књижевности и науке. Био је Милетићев присталица све до расцепа његове странке, а тада је заузео неутралан и пасиван став према обема фракцијама које су настале после расцепа, све до 1891, када се отворено определио за Либералну странку. То га је одвојило од Ј. Ј. Змаја, дугогодишњег пријатеља, чији је био и главни издавач. Његову књижару преузео је 1906. Светозар Ф. Огњановић, а штампарију Ђорђе Ивковић. Члан ДСНП постао је 1886; у Економски одсек ДСНП биран је 1886-1889, 1893-1899, 1901-1902. и 1904. Своју имовину, вредну скоро пола милиона круна, завештао је Српској великој гимназији новосадској. Бавио се и публицистичким радом. Поред „Заставе“, радове је објављивао у Календару „Орао“ (1877), чији је био издавач, и у листу „Браник“ (1888, 1892). У засебним брошурама штампао је Из Црне Горе и Херцеговине – Успомене војевања за народно ослобођење 1876 (са 32 слике, 1891) и две свеске утисака из Русије (у којој је боравио 1890. и 1895). Као издавач у засебним књигама штампао је ова драмска дела: Сочивица или Станко Петровић, историјски догађаји из XVIII вијека у пет чинова, написао Лука Петровић, 1877; Цилиндар, шаљива игра у једној радњи, написао Ђура Страјић, 1878; Ревизор, шаљива игра у пет чинова, написао Н. В. Гогољ, превео Пера Тодоровић, 1880; Фауст, први део, написао Ј. В. Гете, превео Милан Савић, 1885; Јосиф у Мисиру, музикална драма у три чина, написао Александар Дивал, музика од Мехила, с немачког превео Јован Грчић, 1889; Човекова трагедија, драматски спев, написао Имре Мадач, превео Змај Јован Јовановић, 1890; Сафа, жалосна игра у пет чинова, написао Франц Грилпарцер, превео Јован Грчић, 1891; Прћија, комедија у три чина, написао Еторе Доминићи, посрбио Томо Крстов Поповић, 1891; Тит, музикална драма у два чина, написао П. Метастазије, за своје ученике прерадио Јован Грчић, 1891; На леп начин, шаљива игра у три чина, написао Милан Савић, 1891; Сан и плећка, шаљива игра у четири чина, написао Н(ико) Ф(уфић) Травничанин, 1893; Задужбина, спевао Милорад П. Шапчанин, 1893; Балканска царица, драма у три радње, написао Никола I Петровић Његош, 1894. Из едиције „Зборник позоришних дела“ (в) у његовој штампарији штампане су, поред других, и две свеске у чијем издању није учествовала Књижара Браће М. Поповића (в). То су Милош у Латинима М. П. Шапчанина (свеска 19, I издање, 1886) и На позорници и у животу Милана Шевића Максимовића (свеска 20, 1886). Међутим, нема података ни да је П. књижара била партнер СНП у издању ових позоришних комада, као што је код осталих свезака била Књижара Браће М. Поповића. У листовима и часописима на којима је П. означен као издавач такође је штампан известан број дужих и краћих драмских текстова, у целини или у одломцима. Тако су у „Стражи“ објављени, у одломцима, Гогољев Ревизор, у преводу Пере Тодоровића (1878), и Станоје Главаш Ђ. Јакшића (1878); у „Српским илустрованим новинама“ штампан је други чин Краља Вукашина и трећи чин Јаквинте Драгутина Илијћа (оба 1882), а у „Јавору“, у периоду у којем је П. био његов издавач, Шљиве за брашно Симе Сарајлије (1890), Сафа Ф. Грилпарцера, у преводу Јована Грчића, На леп начин Милана Савића (оба 1891), Прћија Етора Доминићија, посрбио Томо Крстов Поповић (1891), Две жене против једног човека непознатог писца, с мађарског превео Јован З. Медурић (1891), Цар Лир В. Шекспира (III чин итд.), превео Лаза Костић (1892) и одломци из Фауста Ј. В. Гетеа, у преводу Милана Савића (1892). Поред тога, у „Стармалом“ је објављено осам дијалошких сцена о савременим друштвеним и политичким догађајима хумористичко-сатиричног жанра, махом непознатих аутора: Фарбл или мушко „Фрише-фире“ (1879), Излечила се (1887), Јел на правом месту подигнут споменик Вишњићу? (1887), Добро се свршило од Ј. С. П. (1887), Чудни лек од Ј. С. П. (1887), Јединчево ходочашће (1887) и Немања (1887). Као књижар, штампар, издавач и друштвени радник био је знатног угледа. За њега је већ поодавно речено да је развио „велику своју издавачку делатност о којој ће требати посебно писати, на основу података“ и да је „издавао само добре ствари и радио са Змајем, постао му скоро мецена“ (В. Стајић). Његова књижара је безмало пуне три деценије била стециште најугледнијих новосадских књижевника, културно-просветних и јавних радника, а његов гостољубиви дом свима њима у свако доба широм отворен.

ЛИТ: С. В. П(оповић), Арса Пајевић, штампар, Календар Орао, 1895, с. 101-102, 125-128; А. В(арађанин), Арса Пајевић, српски књижар, књижевник, родољуб и добротвор, Календар Велики орао, 1902, с. 57, 92-93; М. С(ави)ћ, Арса Пајевић, ЛМС, 1906, књ. 235, с. 134; В. Јовановић, Библиографија српско-хрватске драмске књижевности, Споменик СКА, XLV, други разред, 38, Бгд 1907; Л. Томановић, Арса Пајевић, Народни глас, НСад 1907, бр. 6, с. 87-89; В. Стајић, Новосадске биографије, IV, НСад 1939, с. 17-22, 183; Т. Милитар, Штампарство у Војводини, НСад 1940, с. 32-33; В. Стајић, Грађа за културну историју Новог Сада, II, НСад 1951, с. 221, 346-347; М.  П. Костић, Арса Пајевић и Милетић, у: Документи о Светозару Милетићу, НСад 1951; Д. Кириловић, Каталог Библиотеке Матице српске, II Српске књиге 1848-1880, НСад 1955; М. Лесковац и И. Јовичић, Преписка Јована Јовановића Змаја (1852-1882), НСад 1957.

Л. Д.