КОЦЕБУ Аугуст фон  (August von Kotzebue) – немачки писац (Вајмар, 3. V  1761 – Манхајм, 23. III 1819). После завршених правних студија у Дуизбургу и Јени живео је и радио у Немачкој, Аустрији, Русији и Француској,  обављао разне функције уживљавајући се са лакоћом  у разнолике послове. Рано је почео да се бави књижевним радом; мада је дао приличан број историјских списа, песама, романа, приповедака, путописа, превода и издавао више часописа и журнала, он је у првом реду најизвођенији драмски писац свога доба, чија је слава убрзо прешла границе немачког језичког подручја и Европе. Написао је 211 позоришних дела, и комедија и трагедија, од којих је већина драмски врло ефектна и одговарала је  малограђанском укусу тога времена. Био је позоришни песник у Бечу (1797-1799), директор немачког позоришта у Петрограду и члан пруске академије наука; од 1817. је био лични извештач руског цара о књижевним токовима у Немачкој. Био је непомирљив противник Наполеона и борио се против њега и пером и мачем. После рестаурације све више је нагињао реакцији и био сумњичен да је у служби самодржавља, па га је 23. III 1819. у Манхајму убио студент теологије Карл Занд (Sand). О К. и његовој погибији, о његовој породици, о Занду и његовом погубљењу (20. V 1820) има написа у тридесет бројева Давидовићевих „Новина србских“, тада јединих наших новина које су излазиле у Бечу (1813-1822). Погибија К. довела је до ланчане реакције реакционарних режима немачког језичког подручја и целе Светске алијансе против напредних елемената. Са друге стране, изненађује чињеница да све до у новије доба у немачким језичким просторима једва има значајнијих радова о К. мада је он својим драмама током више деценија забављао – засмејавао или расплакивао – готово целу Европу и велик део Америке;  и у оним обимним историјама немачке књижевности К. се или прећуткује или се тек спомиње. У југословенским просторима К. је одавно познат, најпре, свакако, кроз представе немачких позоришних трупа које су долазиле у наше крајеве; загребачки семинаристи су још 1797. извели превод његовог комада Папига (Der Papagei); истим комадом, под насловом Крешталица,  Јоаким Вујић га је представио српским гледаоцима у Пешти 1813. Први српски превод једне К. драме у облику књиге објавио је 1808. Аврам Мразовић (в) под насловом Человјекомерзост и раскајаније (Menschenhass und Reue, 1789). Све до Омладинског покрета био је највише извођен  страни драматичар на нашим сценама. Његови комади – убрзо после његове погибије у земљама немачког језика неретко проглашавани као врло плитки, неукусни и неваспитни али ипак много извођени – били су сасвим погодни за разне прераде и „посрбе“; изводили су их не само путујуће трупе него и позоришта у Бгду и Згбу. Када је основано СНП већ је била прошла кулминација његове популарности и на немачком подручју и код нас. Но, треба додати да је рецимо у Вајмару, у време када је Гете био директор позоришта (1791-1817), давано два пута више К. комада него Гетеових и Шилерових заједно, мада Гете није ценио К. као човека. У самом Бечу је у периоду 1790-1867. било 3650 представа К. комада. У СНП је изведено укупно 5 његових комада. Преводили су га или прерађивали многи наши писци, међу њима највише Јоаким Вујић и Константин Поповић Комораш; преводио га је и Јован Стерија Поповић. Милан Ћурчин је установио да је до 1909. било „стотридесет разних српскохрватских превода и прерада око осамдесет Коцебуових драма“; велик део њих остао је у рукопису. Од драма извођених у СНП три су штампане (без наведених преводилаца) у серији „Избор игроказах илирског казалишта“ (св. III, V, IX, Згб 1841-42), а U. A. w. g. у збирци „Бутурица игроказах илирскога казалишта из немачкога преведених“ (прев. Д. Галац, Згб 1843). Љубоморна жена, у преводу Ивана Мартиновића, штампана је у Великој Кикинди 1888, али не и посрба Филипа Оберкнежевића. О осталим комадима изведеним у новосадском позоришту нема трага о сачуваним рукописима или о штампању.  У СНП су изведени: Расејани (Die Zerstreuten) 1861. у преводу Ј. Ђорђевића; Заручник и заручница у једној особи (Braut und Bräutigam in einer Person) 1862, у преради Филипа Оберкнежевића; Четири писмена (U. A. w. g. oder die Einladundungskarte; немачка скраћеница Um Antwort wird gebeten значи: моли се за одговор) 1862, у преради Ђорђа Поповића Даничара; Љубоморна жена (Die eifersüchtige Frau) 1862, у посрби Филипа Оберкнежевића; Зазидани прозор (Das zugemauerte Fenster) 1862, у посрби Александра А. Поповића; Сви су невини (Der Relibock oder Die schuldlosen  Schuldbewußten) 1925, у преводу М. Поповића.

ЛИТ: М. Ћурчин, Kotzebue im Serbokroatischen, Archiv für slavische Philologie, 1909, бр. 30, с. 533-555; С. К. Костић, August von Kotzebue auf der Bühne des Serbischen Nationatheaters in Novi Sad, Südostforschungen, 1971, бр. XXX, с. 96-110; С. К. Костић, Новине сербске о погибији Аугуста Коцебуа, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 1977, бр. 1, с. 185-203.

С. К. К.