ХЕРЦИГОЊА Никола – композитор, музички писац, мелограф (Винковци, 19. II 1911 – Београд, 7. VII 2000). Потиче из угледне породице Срба католика из Дубровника (његова мајка Љубица била је ћерка Петра Будманија). Композицију је дипломирао у Згбу 1935. код К. Одака и Б. Берсе. За време студија, под утицајем П. Марковца и лево оријентисаних интелектуалаца, прихватио је идеологију која је обележила његов животни и стваралачки пут. По сопственом казивању, био је „југословен, атеиста и комуниста“. После Другог светског рата (чији је био активни учесник од 1942) делује у Бгду као руководилац музичког сектора у филмском предузећу „Авала“ и предавач историје музике на београдском Универзитету, а од 1950. преузима исту катедру и на Музичкој академији у Бгду (Факултет музичке уметности од 1973), где ће потом до пензионисања (1975) бити професор на Одсеку за музикологију.  Носилац је Ордена црвене заставе и добитник више награда, међу којима су и Тринаестојулска награда Црне Горе (1970), АВНОЈ-ева награда (1975) и Седмојулска награда (1981). Х. је аутентичан стваралац хетерогеног и сложеног музичког језика, који се рано определио за национални музички смер, следивши узоре које су поставили велики представници музичког реализма М. П. Мусоргски и Л. Јаначек. Један је од најзначајнијих композитора вокално-инструменталне и сценске музике код нас. Његово стваралаштво најдубље је интегрисано са фолклором ових простора и књижевношћу писаца као што су: А. Шеноа (Вјечни Жид у Загребу, 1942), П. П. Његош (Горски вијенац, 1951), М. Крлежа (Планетаријом, 1958–1960), М. Држић (Став’те памет на комедију, 1964), И. Г. Ковачић (Јама, ,,Passio hominis nostri”, 1968–1971), И. Цанкар (Слуга Јернеј и његово право, 1976–1980.) и др. Посебан успех у сценској реализацији, бележи Јама, сценска визија музичке поеме за солисте, рецитаторе, хор и оркестар у продукцији СНП у НСаду (премијера, 16. V 1975). Многобројни написи у штампи сведоче о вредности самог дела и његове презентације (редитељ Д. Миладиновић, диригент М. Јаноски): ,,фасцинантна реализација Херцигоњине визије Горанове Јаме”, ,,чудесна музичко-сценска творевина”, ,,театарски доживљај који свом снагом делује на нашу емоцију”, ,,Јама – Пасија човека нашега по Ивану Горану Ковачићу”, само су неки од наслова из ових приказа. Гостовање ансамбла  СНП са Јамом на Београдским музичким свечаностима (10. X 1975), те оцене су само потврдиле. Уследио је и низ других гостовања од Љубљане (,,Лекција из Новог Сада”) и Згба (,,Велики успјех Јаме”), преко многих места у Војводини, па до Темишвара (Румунија) и Сегедина (Мађарска). Укупно је ансамбл СНП извео 43 представе Јаме.
ЛИТ: Н. Ковач, Крвљу натопљена фреска Горанове снажне поезије, Дневник, 18. V 1975; М. Вукдраговић, Упечатљиво вече, Политика експрес, 13. X 1975; С. Ђурић-Клајн, Потресна људска драма, Политика, 16. X 1975; В. Перичић, Музички ствараоци у Србији, Бгд 1969; С. Турлаков, Од Пучинија до Херцигоње, Борба, 23. X 1984; Б. Радовић, Горски вијенац и друга музичко-сценска дела Николе Херцигоње, Бгд 2000.
М. Д. М.