КОЛАРОВИЋ  Димитрије – драмски глумац (Земун, 15. II 1839 – Влашко Поље, крај Београда, 27. X 1899). Рођен је у скромној занатлијској породици, од оца Тимотија и матере Екатерине. Све школе је похађао у Земуну (три разреда српске школе, нормална немачка школа и два реалке – како сâм бележи у молби за београдски ангажман 1868). Говорио је немачки. Почео се заносити позориштем као земунски дилетант (свакако 1860). Краће време је боравио у дружини Ј. Кнежевића. У СНП је ступио 8. XI 1861. Прва му је плата износила 45 форинти. Оженио се Љубицом, једном од кћери поп-Луке Поповића из Иванде које ће припадати оној тако заслужној глумачкој династији. Венчање је обављено на Ђурђевдан 1862, о гостовању СНП у Суботици. Отпуштен је 26. IV 1863. због физичког напада на Лазу Телечког. У знак побуне, с њим је из дружине иступило још петоро чланова. Од  јула до октобра 1863, неочекивано, у невољи, саставио је властиту дружину и приредио низ представа. Затим је, са женом, привремено нашао уточиште у ХНК у Згбу (1. V 1863 – 1. IV 1864) – требало је да замени комичара Фрању Фрајденрајха. Након те „кратке дисиденције“ покајнички се вратио на старо огњиште 1. IV 1864. Неуравнотежен и пргав, 15. V 1866. поново је отпуштен, овог пута због сукоба са Н. Рашићем и Ђ. Шкорићем, док је његова жена још неко време остала чувајући с муком стечено место у ансамблу СНП. Последњи пут се вратио на сцену СНП 23. X 1867, али само до 26. IX 1868. НП у Бгду га је узело за редовног члана 17. VIII 1868, али се на дужност јавио тек октобра 1868. И Милорад П. Шапчанин је био принуђен да га, због свакојаких изгреда и насилништва, отпусти, заједно са супругом, октобра 1881. Обоје поново одлазе у Згб, али се већ маја 1882. појављују на београдској позорници. Супруга му је, новембра 1882, изгубивши вид, добила пензију, а он је 3. IX 1885. прославио двадесетпетогодишњицу уметничког рада као Ујак Макдоналд у Библиотекару Г. Мозера да би се потом сасвим повукао са сцене. Закупио је један мали рудник угља крај Влашког Поља и ту остао до смрти, коцкајући се са пријатељима и бавећи се ловом. Био је отац познате драмске глумице Зорке Тодосић (в) и љубимац краља Милана (за карташким столом, у лову и на теревенкама). Иначе је запамћен као човек врло незгодне нарави, напрасит, нетрпељив, и чак се „често опијао, свађао и тукао“. Играо је, према забелешци Ј. Ђорђевића, „стручно комичне старце, а употребљаван је био и у другима струкама рола у драми и трагедији“. Био је несумњиво даровит комичар. Нарочито се истакао као Чича Мија (Стари бака и његов син хусар), Гризингер (Доктор Клаус), Панта (Шаран). Подједнако изразито је приказивао доброћудне и комичне људе као и интриганте.

УЛОГЕ: Пратљача (Нови племић), Адам Брок (Карло XII на острву Рујану), Селаковић (Пркос), Чича Мија (Стари бака и његов син хусар), Панта (Шаран), Кованџија (Стари кованџија), Тамничар (Два наредника), Веселић (Љубав и филозофија), Танасија (Он није љубоморан), Гризингер (Доктор Клаус).

ЛИТ: Ђ. Малетић, Грађа за историју Српског народног позоришта у Београду, Бгд 1884, с. 248, 377, 430; И. Андрић, Спомен-књига Хрватског земаљског казалишта при отворењу нове казалишне зграде, Згб 1895, с. 72; А-м, †Мита Коларовић, Позориште, НСад 1899, бр. 11, с. 89-90; А-м (Ж. Петровић), Подаци о Д. Коларовићу, Сцена, Бгд 1937/38, бр. 13, с. 101 –102; В. Колаковић, Љубица и Димитрије Коларовић, Сцена, НСад 1969, св. 6, с. 178-292.

Ж. П.