КОМНЕНОВИЋ Ружица – драмска глумица (Сарајево, 20. II 1909 – Нови Сад, 23. IV 1966). По завршеној основној школи у Сарајеву и три разреда гимназије у Дарувару, глумачку каријеру је започела у путујућој трупи Николе Јоксимовића (1927-1930), а затим је била у трупама Николе Динића и Добрице Раденковића (1931-1935). У нишком НП глумила је од 1935. до 1943, а затим у београдском „Србозару“ (1943/44). Прикључивши се НОБ, била је члан културне екипе Прве пролетерске дивизије (1944/45), потом члан НП у Титовом Ужицу (1945/46), Шапцу (1946-1948) и три сезоне у крагујевачком НП (1948-1951). После једногодишњег ангажмана у СНП (1. IX 1951 – 31. VII 1952) прешла је у Сремско народно позориште у Сремској Митровици (1. VIII 1952 – 31. VII 1954), затим у НП „Тоша Јовановић“ у Зрењанину (1. VIII 1954 – 31. VIII 1955), да би, коначно, у СНП завршила свој активни глумачки рад (1. IX 1955 – 29. II 1960, када је пензионисана). Иако јој је девојачко презиме било Тубић, почела је да игра под псеудонимом Петровић, касније је потписивана као Тодић (била је супруга познатог српског глумца Милутина Тодића), а после рата је узела презиме свог другог супруга, редитеља и глумца Саве Комненовића (в). Лепог гласа и добре музикалности, у млађим данима играла је певачке улоге и наивке; касније је нашла себе у карактерној комици, али је успешно играла и драмске мајке и хероине. У СНП је дошла као зрела уметница изразитих склоности за вајање комичних ликова, посебно малограђанки и простих жена из народа; одиграла је скоро тридесет улога. Савестан и студиозан радник, са смислом за детаљ у карактеризацији, добре дикције и јасноће, била је омиљена међу колегама.

УЛОГЕ: Јулча (Број 72), Госпођа Пиерс (Пигмалион), Маријота (Дорћолска посла), Настасја Ивановна (Живи леш), Живка (Госпођа министарка), Белиза (Учене жене), Ангелина Еспозито (Филип и Јона), Перса (Пут око света), Госпа Мица (Власт), Пепина (Тетовирана ружа), Мавра (Понижени и увређени), Баба Тривуна (Доживљаји Николетине Бурсаћа), Антуша (Клупко), Кејт Пар (Хенрик VIII и његових шест жена), Розарија (Човек животиња и врлина), Баба (Вук Бубало), Старамајка (Осам жена), Соколовићка (Вечити младожења), Павка (Народни посланик), Магда (Коштана), Стана (Свет).

ЛИТ: А-м, Биографије чланова Народног позоришта у Нишу, Ружица Тодић, Српска сцена, 1942, бр. 18; С. Костић, „Дорћолска посла“ од И. Станојевића, НС, 1952, бр. 39-40; С. Костић, Толстојев „Живи леш“ и Нушићева „Госпођа министарка“, НС, 1952, бр. 41-42; О. Новаковић, Драма са Бруклина „Филип и Јона“ од И. Шоа на сцени Српског народног позоришта, НС, 1955, бр. 106-107; Ј. Виловац, „Власт“, Дневник, 26. X 1958; О. Новаковић,  „Власт“ и „Покондирена тиква“ на новосадској сцени, НС, 1958, бр. 128; М. Кујунџић, Перо Будак: „Клупко“, Дневник, 15. XII 1959; Ј. Виловац, На споредном колосеку, Дневник, 26. IV 1960; М. Кујунџић, Као стрма поледица – „Вук Бубало“ Бранка Ћопића у режији Боре Ханауске, Дневник, 9. I 1962; М.  Кујунџић, Сизифов посао, Дневник, 30. X 1963.

Д. В.