КОПАЧ Станка – писац и преводилац (Загреб, 31. X 1869 – Загреб, 29. VI 1939). Живот јој бијаше необично занимљив и буран. Као шеснаестoгодишњакиња прехладила се на плесу и отада је боловала од туберкулозе. Послали су је 1885. на лијечење у Берлин, гдје је дјеловао др Роберт Кох, који је неколико г. раније открио бацил туберкулозе. Кох, читаве двије деценије старији од ње, заљубио се у своју пацијенткињу, но, како су обоје били плућни болесници, та се веза није могла завршити браком због опасности за здравље потомства. Она се вратила на имање свог оца Јосипа у дворац Шипак недалеко Драганића. Посветила се студију филозофије у Бечу и Згбу, а на загребачком је конзерваторију полазила и школу клавира. Одлазећи редовно на лијечење у Швицарску, упознала се ондје с кнегињом Кропоткином, кћерком руског кнеза и теоретичара Петра Алексејевича Кропоткина, који је живео у изгнанству. Отишла је 1904. са кнегињом у Русију и ондје проборавила г. дана на њиховом имању, додавши свом полиглотском умијећу и врло добро познавање руског језика. Кад су за Првог свјетског рата припадници такозваног дезертерског „зеленог кадра“ опљачкали и попалили имање Копачевих у Шипку, она се преселила у Згб, гдје је живјела до смрти бавећи се превођењем и давањем сатова из француског и њемачког. Умрла је у сиромаштву у прихватилишту опатица на загребачком Ксаверу. Њен пријевод Хауптманове Елге (заједно са И. Војновићем) СНП је извело 1929.

П. Ц.