КОПО Жак (Jacques Copeau) – француски редитељ, глумац и драмски писац (Париз, 9. II 1879 – Бон, Француска, 20. X 1949). Био је чувен као позоришни реформатор. Најпре је дипломирао књижевност, затим се бавио позоришном критиком и најзад се потпуно посветио позоришту. Оснивач је (1913) чувеног позоришта „Стари голубарник“ („Le Vieux colomibier“), у којем је приказивао дела високе књижевне вредности. Био је велики непријатељ меркантилизма и каботенства у позоришту. Од глумаца је захтевао да публику освоје чистом игром, лишеном сваке занатске вештине. Реч, односно текст, једино је средство да се стигне до циља. Из његове су школе изашли Луј Жуве и Шарл Дилен. Познат је његов напор да нове нараштаје ослободи свих погрешних угледања, као и његов одлазак, 1924, у Бургоњу, са групом младих приврженика (тзв. Copiaux) који су имали да се прожму његовим науком. Француска влада га је неколико пута позивала у помоћ: први пут 1917, када га је послала у САД да са својом трупом допринесе угледу Француске; други пут 1936, када је ваљало регенерисати Француску комедију; трећи пут маја 1940, када је требало појачати духовни отпор страном завојевачу. Али, како је овај последњи позив био и варка, К. је већ марта 1941. напустио положај управника Француске комедије. Од књиге се никада није одвајао. Био је један од оснивача и данас најугледнијег француског књижевног часописа „La Nouvelle Revue française“ („Нова француска ревија“). Релативно млад, 1911, на подстицај Андреа Жида, драматизовао је са глумцем Жаном Круеом (Jean Croué) Браћу Карамазове Ф. М. Достојевског. Још недовршену, драматизацију је, у Уметничком позоришту, прихватио Жак Руше (улогу Смердјакова је том приликом играо један почетник по имену Шарл Дилен). К., чији је удео у адаптацији значајнији од Круевог, ускоро је основао позориште „Стари голубарник“ и у њему поново приказао Браћу Карамазове (улогу старог Карамазова је овог пута играо један други почетник који се звао Луј Жуве). За последњу обнову ове Копо–Круеове адаптације, у сезони 1945/46, заслужан је Андре Барсак, Диленов ученик и наследник. Он је ту обнову (у којој је играо Смердјакова) приредио да би одао признање већ остарелом К., по њему и по многима највећем француском позоришном човеку. Ову драматизацију СНП је приказало 1938. Осим овог, он је написао још два позоришна комада и неколико дела из драмске и позоришне уметности. Делимично му је објављена и преписка.

БИБЛ: Достојевски: Браћа Карамазови, драма у пет чинова. Написао Жак Копо и Жан Грује (sic!). Превео Димитрије Фртунић, Крагујевац 1912.

ЛИТ: С. А. Јовановић, Француско позориште између два рата, Живот, 1955, књ. VII, с. 731-733.

С. А. Ј.