КОСТИЋ Милан – преводилац, педагог и школски надзорник (Сивац, 1839. или 1840 – Стари Бечеј, 22. VII / 3. VIII 1880). Основну немачку школу завршио је Петроварадину, гимназију у Врбасу, Сремским Карловцима и Будиму (1859), а Богословију у Сремским Карловцима (1863). Студирао је права у Пешти (1863-1867), а потом похађао Духовну академију у Кијеву (1867-1869), где је постао магистар богословије. На позив кнеза Николе отишао је на Цетиње, где је постао ректор новоотворене богословије (1869), у којој су се школовали учитељи и свештеници. Убрзо је постављен за надзорника свих школа у Црној Гори. К. је знатно унапредио школство и просвету. Написао је више уџбеника, а пре свега осмислио је план и програм ове особене школе. У Црној Гори је остао три г., па се вратио у завичај. Уочи одласка са Цетиња (1872) написао је меморандум у којем је изложио шта све треба учинити за напредак школства и просвете. У Сомбору је, по повратку из Црне Горе (1874), постао гимназијски  професор (предавао је српски, латински и немачки језик), а нешто касније прота и парох у Старом Бечеју, где је и преминуо. Под псеудонимом „Милко“ објављивао је приповетке, путописе и педагошке чланке у часописима „Даница“ (1860-1862, 1865), „Црногорка“ (1871), „Јавор“ (1874, 1876), „Српска зора“ (1876-1879), „Стармали“ (1879–1880), „Родољуб“ (1880) и другде. За педагогију и историју нашег школства сматра се веома важним К. извештај Школска посета главног школског надзорника црногорских школа 1871-1872, објављен у „Јавору“ 1874. За  дело Школе у Црној Гори од најстаријих времена до данашњег доба (Панчево 1876) добио је 1876. награду Српског ученог друштва у Бгду. Поред педагошког и просветног, па и књижевног рада, К. је превео два позоришна комада. На сцени СНП играна је још 1864. шаљива једночинка А. Бана Ко је господар у кући у преради К. Његов прозни превод Шекспирове Укроћене горопади (првобитно насловљене Припитомљена злоћа) приказан је у СНП 1869. и 1922. Комад је у адаптацији А. Хаџића штампан у Панчеву 1882.  К. је ово дело превео са немачког језика по Георгу Харвегу. Један од К. биографа (Милан Шевић) сматрао је, без основа, да је овај аутор почео да преводи Шекспира под утицајем свог презимењака Лазе Костића. Овај превод Укроћене горопади одржао се на репертоару наших позоришта све до Првог светског рата.

БИБЛ: В. Шекспир, Укроћена горопад, шаљива игра у четири чина, превео М. Костић, за српску позорницу удесио А. Хаџић, Панчево 1882.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште. Н. Сад 6. II 1864.  „Ко је господар у кући“, Даница, 1864, бр. 9, с. 144; Л., Српско народно позориште, Матица, 1870, бр. 4, с. 92-94; А-м, † Милан Костић, Јавор, 1880, бр. 31, с. 988-990; (М. Ђ. Вукићевић), Милан Костић, календар „Орао“, НСад 1881, с. 70; Ј. Грчић, Шекспир на новосадској позорници у раздобљу од 1864. до 1914, Гласник Историјског друштва, 1935, св. 3, с. 468.

Ђ. П. и Д. М.