КОСТОЛАЊИ Деже (Dezső Kosztolányi) – мађарски књижевник (Суботица, 29. III 1885 – Будимпешта, 3. XI 1936). Средњу школу је завршио у Суботици, где му је отац био директор гимназије, а филозофски факултет у Будимпешти. У мађарској престоници се професионално бавио новинарством у разним листовима, од социјалистичких до католичких. Такође је радио у уредништвима литерарних часописа, између осталих и у чувеном часопису напредне оријентације „Nyugat“ („Запад“). Био је први председник мађарског ПЕН-клуба, веома добро знан светској литерарној јавности свога доба. Његова лирика има своје полазиште у импресионистичком и симболистичком виђењу света; у почетку он припада духу парнасовске поезије. Идеал естетског у човеку и око њега везује његову поезију и са ларпурлартизмом, али је не лишава дубоке хуманости. Сопствени унутрашњи свет магистрално тумачи збиркама A szegény kisgyermek panaszai (Тужаљке убогог малишана) и A bús férfi panaszai (Тужаљке суморног човека). У зрелом добу његова лирика је тражење тајновитог смисла живота и смрти, посебно у збирци Számadás (Обрачун). Суочавање са стварношћу, истовремено и поетско и реалистичко, диктира његове новеле и романе од којих су Pacsirta (Шева) и Aranysárkány (Златни змај) слика провинцијалног живота суботичког краја. Још дубље у безнађе грађанског друштва понире романом Édes Anna (Слатка Ана) не бежећи ни од социјалне проблематике. Но, даље од потпуне скепсе према одрживости грађанског морала и животног стила грађанског друштва није отишао. Као што је у поезији мајстор форме, тако је и у прози дао најлепше странице целокупне његове генерације мађарских писаца. Изврстан је преводилац немачких и енглеских писаца, кинеске и јапанске лирике. Преводио је и Шекспира. Драматизацију већ поменутог романа ставило је на репертоар НПДб 1940, у преводу Жарка Васиљевића, а под насловом Служавка Ана.

БИБЛ: Крвави пјесник (Neró, a véres költő), хисторијски роман, прев. Геза Мамужић, предговор Томаса Мана, Згб 1931; Живот у кавезу (Pacsirta), прев. С. Летмањи, Сарајево 1958; Шест песама, прев. Младен Лесковац, ЛМС, 1958, књ. 382, св. 6; Ана, мала служавка, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 381.

ЛИТ: Ј. Поповић, Покрети и лица у новој мађарској књижевности,  Књижевник, 1930, бр. 9, с. 404-414.

Б. Кв.