КОВАЧЕК Божидар – књижевник, професор универзитета, театролог, председник Матице српске (Босанска Дубица, 8. VIII 1930 – Нови Сад, 29. III 2007). Основну школу похађао је у Босанском Новом (1936-1938) и у Суботици, у коју су га родитељи послали код тетке да похађа грађанску школу (1938/39), а затим се вратио у школу у Босанском Новом (1939/40). Класичну гимназију уписао је 1940/41. у НСаду, али се због избијања рата вратио родитељима који су га због налета усташа поново послали код тетке у Суботицу. Ту је од 1942. до 1944. похађао „мађарску краљевску државну гимназију са српским наставним језиком“. После рата наставио је и завршио Мушку гимназију 1949, а затим дипломирао на Филозофском факултету – на Групи за југословенске језике и књижевност у Бгду 1954. Докторску тезу о Јовану Ђорђевићу одбранио је на Филозофском факултету – на Групи за југословенске књижевности у НСаду 1963. На истом факултету је радио као библиотекар (1955-1957), затим као асистент (1957-1963), доцент (1963-1970) и ванредни професор од 1970. Предавао је Народну књижевност и Општу југословенску књижевност. На Академију уметности у НСаду је прешао 1975. Био је члан матичне Комисије при оснивању Академије, а као ванредни професор предавао је Историју југословенске драме и позоришта до XX века. За редовног професора изабран је 1978. и неколико г. предавао је упоредо и на Филозофском факултету. Учествовао је у оснивању и предавао на магистарским студијама из театрологије, био је и декан од 1978. до 1983, а продекан је био од 1991. до 1996. Пензионисан је 1999, али је и даље је држао предавања. Одржао је два курса на Високој школи у Печују о Јовану Јовановићу Змају и српском позоришту у XIX веку, а као гост предавао је на факултетима у Бгду, Сегедину, Софији, Пловдиву, Вроцлаву, Познању и Берлину. Као млад научни радник почетком 60-их почео је да сарађује са МС: члан-сарадник постао је 1963, а стални члан 1973. Не напуштајући професуру, био је управник Библиотеке МС (1970-1975), а више пута је биран  у Управни одбор (од 1969) и у Извршни одбор (од 1971); секретар Одељења за књижевност и језик био је од 1974. до 1983, потпредседник МС од 1982. до 1999, председник Темишварског одбора и главни уредник Темишварског зборника од 1991. до 2000. Основао је 1987. (и био његов главни уредник) Матичин научни часопис Зборник за сценске уметности и музику, у којем је редовно објављивао радове. Од 1999. до смрти био је председник МС. Поред рада на Филозофском факултету, Академији уметности и у МС био је ангажован и у многим другим културним, друштвеним и политичким установама: председник Змајевих дечјих игара 1965-1967, председник Фонда за културу НСада 1967-1979, члан Фестивалског већа Шибенског фестивала детета 1968-1970, члан Савета Хунгаролошког института 1969-1973, председник Извршног одбора Покрајинске заједнице културе 1969-1975, члан Просветног савета САПВ 1970-1972, председник Заједнице библиотекара СРС 1970-1973, председник Југословенске комисије за систем научних информација 1971-1973. и члан исте Комисије 1973-1975, председник Секције за културу Републичке конференције ССРНС 1971-1975, члан југословенске комисије за УНИСИСТ 1971-1976, члан Савета часописа „Letünk“ 1971-1986, члан Комисије Извршног већа САПВ за односе са иностранством и Комисије за културу и образовање истог Комитета 1972-1975, председник Комисије за културу Покрајинске конференције ССРНС 1975-1979, члан Позоришног савета СНП 1975-1983, члан Акционог одбора за реформу универзитета 1976-1978, члан Савета Újvidéki színház – Новосадско позориште 1977-1979, члан Комисије за друштвене науке СИЗ за научни рад САПВ, члан Комисије за споразум САНУ и Мађарске академије наука 1978, председник Организационог одбора Председништва савезне конференције ССРНЈ за саветовање о савременом позоришту 1978, члан Почасног одбора Сусрета војвођанских позоришта 1978-1979, члан и председник Управног одбора Стеријиног позорја 1992-2000, потпредседник Вукове задужбине, спољни сарадник Института за историју Војводине у НСаду, спољни сарадник Хунгаролошког института у НСаду. Био је члан и многих комисија, одбора и савета културних и научних установа: Матичине комисије за оснивање и почетак рада Академије уметности САПВ, Комисије за наставни и научни рад Заједнице југословенских универзитета, Издавачког савета Издавачког предузећа МС, Савета Библиотеке МС, Комисије за откуп дела тржишта нових књига СИЗ-а културе САПВ, Савезне комисије САПВ за лекторате, Одбора Доситејевих дана, Удружења књижевника САПВ, више комисија при Савету Академије уметности, председник Комисије за наставно-научни рад и Комисије за међународну сарадњу Академије уметности, члан Колегијума Универзитета по положају, Одбора за романтизам САНУ, Сентандрејског одбора САНУ, Поткомисије за упоредну књижевност Одбора за књижевност САНУ, Поткомисије за књижевност XVIII и XIX века Одбора за књижевност САНУ, Заједничке комисије САНУ и МС за фототипска издања, Редакције Енциклопедије Југославије за САПВ за књижевност, филологију, лингвистику, ликовну уметност, музику и позориште, Редакције за заједничка издања Издавачког предузећа „Európa“ у Будимпешти и Издавачког предузећа МС. Био је носилац научног пројекта Енциклопедије СНП, затим научног пројекта Контактне библиографије мађарско-српске (самостални пројекат у Одбору за романтизам САНУ и у Поткомисији за упоредну књижевност САНУ). Цео свој радни век посветио је научно-истраживачком раду из историје српске књижевности и културе (посебно позоришне) XVIII и XIX века, као и компаративистици. Радове је објављивао у скоро свим нашим листовима и часописима, а био је и члан више редакција: Зборника Матице српске за књижевност и језик (од 1963), „Позоришта“ (1968-1972), „Савремености“ (1971-1973), главни и одговорни уредник „Библиотекарских новости“ (од 1972), и Рада МС (1972). Своје радове посветио је изучавању историје СНП, проучавању драме на нашим просторима, затим књижевним и културним југословенско-мађарским везама, као и југословенских и других књижевних веза. Немерљив је његов допринос истраживањима културā народа који нас окружују. Скоро да не постоји ни један сегмент културе на овим просторима, поготову НСада и Војводине, у којем он није оставио трага и који није био предмет његовог интересовања и проучавања. О српском позоришту и драмској књижевности написао је хиљаду и двесто страница, са акцентом пре свега на истраживањима XVIII и XIX века: „Импресивно делује К. способност да из маленог броја чињеница успешно реконструише не само обрисе једне мање или више доследно замишљене уметничке акције, него да и ваљано растумачи специфичан дух епохе и право место стваралачке индивидуалности у тој епохи. Све то он постиже, пре свега, пажљивим претраживањем и открићима чињеничне основе уметничких догађаја, али и ванредном способношћу проницљивог сагледавања једног другог времена и особених стваралачких преокупација“. Поред књига, објавио је више стотина студија, огледа и приказа, приредио више радова, предговора, увода, поговора, поздравних речи, коментара, објашњења, разговора, дискусија, регистара, редакцијских текстова и др. Сценско виђење Змајеве „Певаније“ под насловом Песми хвала је по његовом сценарију у СНП изведено 1983. За свој дугогодишњи научни рад вишеструко је награђен: Диплома са плакетом Народне библиотеке СРС 1975, МС 1976, Филозофског факултета у НСаду 1979, Повеља града НСада 1979, Стеријина награда за театрологију за књигу Талија и Клио 1992, Награда „Младен Лесковац“ 2006, Ловоров венац за театрологију 2006.

БИБЛ: Доситеј Обрадовић, Бгд 1961. и 1963; Јован Ђорђевић, НСад 1964; Критичари о Вељку Петровићу (коаутор Д. Ређеп), НСад 1965; Матица српска, фотомонографија (коаутор Д. Ређеп), НСад 1967; Писци Сенте (коаутор И. Сели), 1967; Преписка између Јована Ђорђевића и Антонија Хаџића, НСад 1973; Магарашевићев Летопис о Вуку и његовој поезији, НСад 1987; О театарском делу Јоакима Вујића (коаутори П. Марјановић, Д. Михаиловић, Д. Рњак), НСад 1988; Талија и Клио, НСад 1991; Прва српска књига о Ромима, НСад 1996; Текелијанумске историје XIX века, НСад-Будимпешта 1997; Срби у Пешти марта 1848, Будимпешта 2000; Матица српска – Szerb Matica 1826-1864, Будимпешта–НСад 2001; Матица српска 1826-2001, НСад 2001; Црногорске и приморске теме у првих сто бројева Летописа Матице српске, НСад 2003; Непозната писма Михајла Пупина и архивалије у вези с њима, НСад 2004; Милутин Миланковић и Матица српска: непозната писма његова, пратеће архивалије и подаци, НСад 2005; Никола Тесла и Матица српска, НСад 2006; Талија и Клио II и III, НСад 2007.

ЛИТ: П. Марјановић, Значајан прилог историји српског театра, Позориште, НСад 1977, бр. 5, с. 15; Н. Пејчић, Још светла на историји српског театра, Дневник, 12. II 2007; М. Пантић, Господину српске књижевноисторијске науке, ЛМС, 2007, књ. 479, св. 3, с. 367-369; М. Вуксановић, Сабирања професора Ковачека, ЛМС, 2007, књ. 479, св. 3, с. 369-373; И. Негришорац, Књижевноисториографска процедура и романескна имагинација, ЛМС, 2007, књ. 479, св. 3, с. 373.-380; З. Максимовић, Реч издавача, ЛМС, 2007, књ. 479, св. 3, с. 380-383; И. Милић, Драгоцени животопис, ЛМС, 2007, књ. 479, св. 3, с. 383-385; В. Крчмар, Дело професора Божидара Ковачека, Зборник Матице српске за сценске уметности, 2008, бр. 38, с. 7-20; Ј. Ковачек-Светличић, М. Јованцаи, Грађа за библиографију Божидара Ковачека, Зборник Матице српске за сценске уметности, 2008, бр. 38, с. 21-61.

М. Л.