КОВАЧЕВИЋ Михаило – драмски глумац и редитељ (Београд, 26. II 1891 – Париз, 25. X 1961). Отац Јово, новинар, главни уредник „Босанско-херцеговачког гласника“ и илустрованог часописа „Босна“; мати Јелена,  рођ. Крецо, домаћица, сестра Јулијана, преводилац са руског. Основну школу завршио је у Бгду (1898-1901), а у Петрограду је био питомац II кадетског корпуса (1902-1908). За време анексионе кризе вратио се 1908. у Бгд и пријавио се у добровољце, а потом почео да се бави глумом. Играо је у Омладинском позоришту „Отаџбина“, а од 1909. у путујућим глумачким трупама Љубомира Рајчића Чврге у Зајечару, Косте Делинија у Нишу, Петра Ћирића у Хрватској. Од јула 1910. до марта 1911. био је члан Краљевског црногорског народног позоришта на Цетињу. Вративши се у Бгд убрзо је поново отишао у Петроград и овог пута завршио глумачко-редитељску школу у класи А. И. Долинова. Дебитовао је 10. VI 1914. као Франц Мор у Шилеровим Разбојницима на сцени НП у Бгд и у истом театру био ангажован, да би већ исте г. ступио у рат, рањен прешао Албанију, стигао на лечење у Париз и у њему, по демобилизацији, остао на даљем школовању. Од 1917. до 1920. студирао је глуму на париском Конзерваторијуму у класи Пола Мунеа. Дебитовао је на сцени позоришта „Одеон“ 2. XII 1920. као Шајлок у Шекспировом Млетачком трговцу. Накратко се вратио у Бгд, али је убрзо поново отишао у Париз на даље усавршавање. Шајлока је у позоришту „Алберт I“ играо више од 150 пута. Са Француском комедијом гостовао је у Копенхагену 1922. као Хамлет. Сезону 1922/23. провео је у Винохрадском дивадлу у Прагу и играо Хамлета, Отела и Шајлока на француском и Освалда у Ибзеновим Аветима на чешком. Стални члан НП у Бгду био је у сезони 1923/24, а у сезони 1925/26. био је ангажован као глумац и редитељ у НП у НСаду. Гостовао је (као глумац и редитељ) у Шапцу, Никшићу, Цетињу, Дубровнику, Мостару. Улогом Наполеона у оперети Терезина у НП Бгд опростио се од југословенске публике крајем 1928. и од тада до смрти живео је у Француској (ратне г., 1942-1945, провео је у Лондону). Од 1929. К. је играо у разним париским позориштима: поред већ поменутих – Théâtre Pigale, Théâtre des Artes, Théâtre du Peuple – у делима Жила Ромена, Марсела Пањола, Ромена Ролана, Максима Горког и др. Остварио је многе улоге у француским филмовима. Говорио је, писао и глумио на француском, преводио са француског и на француски, говорио руски и преводио са руског на српскохрватски и француски, говорио је енглески и чешки. Први превод са руског су му биле две Чеховљеве једночинке (Предлог и Медвед), извођене на Цетињу 6. I 1911. Први штампани рад му је Гроф Лав Толстој и Шекспирова драматургија (на руском, Петроград 1914). Сарађивао је у листовима и часописима: београдским – „Новости“ (1924), „Comoedia“ (1924), „Време“ (1925), „Реч“ (1925); никшићким – „Слободна мисао“ (1926); сарајевским – „Слобода“ (1926); новосадским – „Видовдан“ (1926), „Наша сцена“ (1956, 1960); загребачким – „Кулиса“  (1929); париским – „Comoedia“ (1932), „L’eveil des peuples (1934), „Vendemiaire“ (1941). Превео је десетак савремених француских драма, од којих је већина извођена у позориштима у Бгду и НСаду. Превео је и три југословенска дела на француски (И. Цанкар: Саблазан у долини шентфлоријанској, Б. Станковић: Коштана, В. Илић: Песник). Био је боемске природе, богатог сценског искуства, веома темељитог образовања. К. рад у Француској представља мост између наше и француске културе, посебно позоришне, о чему критика и историја још нису изрекле потпуни суд. Његов рад у НП у НСаду био је изузетно плодан: за само једну сезону, у неколико претходних гостовања, Новосађани су га упознали на гостовањима као Отела, Шајлока и Освалда у Ибзеновим Аветима, а као стални члан новосадског театра остварио је шест режија и шеснаест улога. Критика је посебно истакла остварења К. као Максима Црнојевића, Соњкина, Паола де Мореире и Дела Корбе, али га је исто тако хвалила као редитеља Максима Црнојевића и француских једночинки. Овај глумац европског угледа уносио је у своја глумачка остварења новости које су одступале од утврђених шаблона, али је освајао упечатљивошћу свог изразитог глумачког темперамента.

РЕЖИЈЕ: Максим Црнојевић, Страдиваријус, Постављено за двоје, Три маске, Велика недеља, Пировање.

УЛОГЕ: Ада (Пожар страсти), Максим (Максим Црнојевић), Прети дела Корба (Три маске), Соњкин (Прича о господину Соњкину), Гољуков (Госпођа са сунцокретом), Војин (Вртлог), Стојан (Коштана), Војвода Брана (Војвода Брана), Паоло де Мореира (Вукодлак), Радоје Милошевић (Велика недеља), Маестро Вињола (Мала Бираги), Никола Ђурковић (Пировање), Прозирни Паочино (Човек, животиња и узор врлине), Милан (Идеали), Детектив, Вајлд Фид, И-ли-а, Учитељ (Пут око света), Ибер Линанкур (Осма жена).

БИБЛ: Историја позоришта у Русији, Бгд 1927; Позориште и глумци, Бгд 1928; La vie, l’eouvre, 1’influence et prestige de André Antoine, fondateur du Théâtre-Libre dens le monde, Clermont-Ferrand 1941; Le sort des artistes français et russes en 1812 et Décret de Moscou, Clermont-Ferrand 1941.

ЛИТ: А-м, Гостовање г. Михаила Ковачевића, Јединство, 26. I 1924; А-м,  Михаило Ковачевић у улози Шајлока и Отела као гост, Видовдан, НСад 26. I 1924; А-м, Михаило Ковачевић, Застава, 26. I 1924; А-м, Г. Михаило Ковачевић као Шајлок, Јединство, 30. I 1924; С. Зубац, „Авети“ – Поводом гостовања г. М. Ковачевића, Јединство, 27. II 1925; О. Суботић, Г. М. Ковачевић као Соњкин, Застава, 17. IX 1925; В.  Ј., „Максим Црнојевић“, г. М. Ковачевић, Јединство, 11. X 1925; Б. Ј., „Максим Црнојевић“ од Л. Костића, режија г. Ковачевића, Нови Сад, 17. X 1925; А-м, Г. Михаило Ковачевић, Нови Сад, 22. XI 1925; О. С(уботи)ћ, Три француске једночинке, Застава, 24. X 1925; С. З(убац), „Прича о г. Соњкину“, Јединство, 22. XI 1925; О. С(уботи)ћ, „Вртлог“, драма у три чина, написао Велмар Јанковић, Застава, 24. XI 1925; О. С(уботи)ћ, „Војвода Брана“, Застава, 10. XII 1925; О. С(уботи)ћ, „Вукодлак“, Застава, 29. XII 1925; Крит, „Мала Бираги“, Застава, 19. I 1926; А-м, „Пировање“ од М. Димитријевића, Нови Сад, 7. III 1926; А-м, „Човек, животиња и узор врлине“, Нови Сад, 14. II 1926; Крит, „Идеали“, Застава, 25. II 1926;  С. Петровић, „Осма жена“, Видовдан, НСад 28. III 1926; А-м, Ковачевић Мика, Нови Сад, 1926, бр. 18; Р. Веснић, Француски глумац – некадашњи члан позоришта у Новом Саду, НС, 1958, бр. 131; С. Глумац, У Паризу умро Михаило Мишел Ковачевић, Борба, 27. X 1961; Л. Давичо, Умро позоришни и филмски глумац М. Ковачевић, Политика,  27. X 1961; Р. Веснић, Велики српски, француски и светски глумац, Позориште, НСад 1973, бр. 7; Р. Веснић, Пол Муне и Михаило Ковачевић, Позориште, НСад 1975, бр. 5; З. Т. Јовановић, Позоришно стваралаштво Михаила Ковачевића, Бгд 1992.

З. Т. Ј.