КОВАЧЕВИЋ Светозар-Саша – композитор, пијаниста, корепетитор, оргуљаш (Жабаљ, 3. I 1950 – Чуруг, 18. IX 2022). У нижој и средњој Музичкој школи „Исидор Бајић“ у НСаду завршио је Теоријски одсек и Хармонику. Први степен теоријског одсека завршио је на Факултету музичких уметности у Бгду, а потом је дипломирао композицију 1985. на Академији уметности у НСаду у класи проф. Душана Радића. Усавршавао се на семинарима камерне музике у Амстердаму, Утрехту и на семинару за градњу и штимовање оргуља у Грожњану у Хрватској код проф. Патрика Колона из Белгије. Током студија често је наступао као пијаниста, а касније и као оргуљаш. Једно време је предавао хармонику у Нижој музичкој школи „Даворин Јенко“ у Бгду. У Музичкој школи „Исидор Бајић“ предавао је на Клавирском одсеку Читање са листа и Корепетицију. Од 1. IX 1976. до 10. II 1977, од 19. X 1977. до 31. VIII 1981. и од 16. V 1983. до 30. IX 1983. радио је као корепетитор у Балету и Опери СНП. Од 1989. је био ангажован као сарадник-консултант, а од 1992. као самостални стручни сарадник на Академији уметности у НСаду, где је предавао Технику гласа са глумачко-певачким задацима на Одсеку драмских уметности, а касније Читање и свирање оркестарских партитура на Катедри композиције и музикологије и етномузикологије. Компоновао је преко 150 дела: соло песме, дела за клавир, виолину, флауту, оргуље, камерна дела, сценску музику, концерте за виолончело, гитару, флауту, чембало, два концерта за флауту, Петроварадинску партитуру за две виолине и камерни оркестар, дела духовне музике. Најзначајније дело му је Миса екуменика, која је јединствена мултиконфесионална миса, спој православне, католичке и реформаторске црквене музике писане за солисте, хор, оркестар и оргуље. Теорију о екуменизму у музици је 2005. презентовао на интернационалном симпозијуму организованом поводом 30 г. постојања Универзитета у Марибору, а под покровитељством Европске Уније, европске Академије наука и уметности из Салцбурга и Дунавске ректорске комисије. Између осталог компоновао је и: Missa Oecumenica – за солисте, мешовити хор, барокни оркестар и континуо; Stabat Mater – за сопран соло, мешовити хор и камерни гудачки оркестар са дрвеним дувачима; Halleluja – за мешовити хор, флауту соло и камерни гудачки оркестар; Концерт за клавир и симфонијски оркестар; Концерт за чембало и камерни гудачки оркестар; Концерт за виолину и камерни гудачки оркестар; Концерт за флауту и камерни гудачки оркестар; Dharma vals за симфонијски оркестар, као и соло песме које су ушле у антологију савремених српских соло песама: Пешчани сат, Ране, Сама, Кап кише, Зидни сат, Златна игла. На компакт-диску је објављен његов Циклус за флауту и оргуље (2000), као и избор ауторске музике Петроварадинска свита (2001). Добитник је III награде на Фестивалу нових композиција за оркестар хармоника 1973, награде за сценску музику у представи Паткица Жуткица на 28. фестивалу луткарских позоришта 1995. У СНП је као корепетитор учествовао у представама: Хајд᾽ у парк кабаре, Човек је човек, Жене у народној скупштини; компоновао је музику за Учене жене у Версају и Мрешћење шарана; музичка пратња: Песми хвали, Хеда Габлер, Пријатељи, Бандитска балада, Билбао Бал, Међу јавом и мед сном. Објављено је неколико компакт-дискова са његовом музиком: Кроз мирисе самоће (Циклус композиција за флауту и оргуље, 2000), Петроварадинска свита (избор ауторске музике 2001), Missa Oecumenica (за солисте, мешовити хор, барокни оркестар и континуо, 2003), Бајићеви гудачи (9 ауторских композиција за солисте гудаче, ученике музичке школе у НСаду 2007). Бразилски гудачки квартет Амизадеје 2010. за свој компакт-диск, који је издат под покровитељством Министарства за културу бразилске владе, снимио две К. композиције – Фантазија на мађарску тему и Фуга.

ЛИТ: З. Васиљевић, Награда из Кембриџа за „Екуменску мису“, Блиц, 16. VII 2010.

М. Л.