КОЗАК Примож – драмски писац и есејист (Љубљана, 11. IX 1929 – Љубљана, 22. XII 1981). Дипломирао је историју филозофије на Филозофском факултету у Љубљани 1953, а исте г. и драматургију на Академији за игралско уметност. На Сорбони је, 1957/58, слушао предавања из лепе књижевности. Од 1956. до 1960. био је драматург „Триглав филма“, потом научни сарадник у Институту за књижевност Slovenske akademije znanosti in umetnosti, те редовни професор драматургије на Akademiji za gledališče, radio, film in televizijo. Неко време боравио је у САД на специјализацији. Добитник је многобројних награда и признања, међу којима и Стеријине награде за текст драме Конгрес (1968). Припада књижевној генерацији која је почела да сазрева пред крај Другог светског рата, да би се идејно-естетски формирала у периоду после ослобођења. Убрзо, као запажени књижевни критичар и есејист, постао је члан уредништава часописа „Беседа“, „Ревија 57“ и „Перспективе“, које 1962. и 1963. и потписује као уредник. К. радове из тог раздобља карактеришу филозофске, социолошке и критичке медитације о односу појединца према друштву, о моралној одговорности и моралном профилу савременог човека и његовом положају у савременим друштвеним односима, али и полемичка оштрина према низу аутора и дела старије реалистичке школе. У најнепосреднији додир са позориштем дошао је као један од оснивача и члан руководства експерименталне театарске групе „Oder 57“ у Љубљани, око чијег програма је своје замисли и рад сјединила скоро цела генерација младих стваралаца и теоретичара Словеније. Осећајући, с једне стране, обавезу према новоформираном ансамблу, а, са друге, потребу за тражењем и налажењем одговора на питање ко је, заправо, човек и какве су његове могућности у нашем свету, К. одлучује да своја размишљања саопшти у облику драмске форме. Тако настају, најпре, Дијалози (написани 1957), а потом Афера (1959), Конгрес (1967) и Легенда о светом Че (1969). Оно што им је свима заједничко је однос појединца према интересима друштва и револуције и неразлучивост човека и његовог света од мисли и акције. Постављени у конкретну беспоштедну животну ситуацију у судбоносној, кулминативној тачки револуционарне борбе, К. протагонисти – доследни и верни својим идејама и самима себи – успевају или да докрајче своју борбу или пропадају заједно с њом. Та изузетна проникнутост у збивања времена, дотле несретана у драмској литератури, којом као основна форма доминира дијалог, дакле конфронтација ставова, а не акција, сврстала га је своједобно у сам врх савремене словеначке и југословенске драмске књижевности. К. је и писац сценарија за филмове Завера и Тврђава силеџија и косценариста филма Непријатељ, који су снимљени у продукцији „Триглав филма“, а аутор је и телевизијске драме Директор, коју је емитовао Студио Љубљана. Заједно са Јосипом Видмаром (в) допунио је незавршену драму свога оца Ферда К. Девојчица. У СНП је 1980. изведена његова Афера, у преводу Роксанде Његуш.

БИБЛ: Afera, Љубљана 1960; Dijalogi, Љубљана 1962; Kongres, Љубљана 1968; Шта сам хтео да кажем, Каталог XIII ЈПИ, НСад 1968, с. 38-39; Legenda o svetem Che, Љубљана 1969; Sodobna trilogija, Љубљана 1969; Direktor, Љубљана 1970; Peter Klepec v Ameriki, Љубљана 1971; Егзистенцијална димензија друштвене и националне проблематике у Цанкаревом драмском делу, Израз, Сарајево 1980, бр. 1, с. 73-88, бр. 3, с. 310-327.

ЛИТ: Л. Филипич, „Афера“ Приможа Козака, Каталог VII ЈПИ, НСад 1962, с. 41-42; Т. Кермаунер, О „Дијалозима“, Каталог VIII ЈПИ, НСад 1963, с. 28; Ј. Кајзер, Примож Козак, Теденска трибуна, Љубљана, 1968, бр. 15, с. 8; Ј. Кос, Примож Козак ин модерна политична драма, Содобност, Љубљана 1968, бр. 10, с. 981-987; Ј. Погачник и Ф. Задравец, Историја словеначке књижевности, Бгд 1973, с. 553, 609, 610, 614-616, 628; С. Селенић, Револуција у четири чина, поговор књизи Драме Приможа Козака, Бгд 1975, с. 215-232.

М. Р.