КОЗОМАРА-БОСАНЧИЋ Ђорђе – драмски глумац и редитељ (Бања Лука, 5. IV 1902 – Београд, 12. XII 1942). Завршио је вечерњу трговачку школу у НСаду, потом једногодишњу Политехничку школу у Паризу, а школске 1918/19. похађао је филмску школу Александра Корде у Будимпешти. Члан СНП и НП у НСаду био је од 1921. до 1927, најпре краће време као секретар, а затим као редитељ и глумац. Први пут је ступио на сцену 15. VI 1922. у СНП. Од 1928. до 1929. је био у Градском позоришту у Лесковцу, од 1929. до 1930. у Градском позоришту у Битољу, од 1931. до 1933. у НП у Нишу, од 1933. до 1936. у Трупи ДСНП, од 1. VIII 1937. до 6. IV 1941. у НПДб и од 1. VIII 1941. до смрти у ДНП. Био је интелигентан, солидно образован, уметнички врло одмерен реалистички глумац с наклоностима за психолошку анализу, нов, небаналан израз и студију улоге. Најбоље се сналазио у драмским и карактерним улогама.

РЕЖИЈЕ: Аутомат, Шпанска мува, Шокица, Господин Алфонз, Рђава жена, Срећни дани, Авети.

УЛОГЕ: Карењин (Живи леш), Вереник (Голгота), Др Ружић (Пучина), Едуард (Сви су невини), Јован, Андрија (Ђидо), Арса (Коштана), Роберт (Неко), Ибер (Осма жена), Отац (Последњи лорд), Клеант (Уображени болесник), Квилинг (Бура у чаши воде), Поштар (Вештица), Хелд (Пољубац пред огледалом), Стражмештер (Шокица), Имотски кадија (Хасанагиница, Огризовић), Шеваље де Водре (Две сиротице), Марио Каварадоси (Тоска, Сарду), Гроф Фабије Рокфор (Париска сиротиња), Мита Станимировић, Др Петровић (Ожалошћена породица), Адвокат Џојс (Кобно писмо), Адвокат (Ура, синчић!), Филип Тудор (Американска јахта у сплитској луци), Филозоф (Марусја), Маршал (Бела болест), Сергеј Петрович (Васа Железнова), Станоје Јовић (Вода са планине), Абата Виторио (Јунак), Капетан Стојановић (На леђима јежа), Петар (Уметници), Милан Поповић (Сеоска лола), Таст (Растанак на мосту), Ераст (Господин од Пурсоњака), Председник фон Валтер (Сплетка и љубав), Мишел Бује (Срећни дани), Наско Николић (Грађанска комедија).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 12. XI 1922; Савремени, Премијера „Живог леша“ од Л. Толстоја, Савремени Нови Сад 1924, бр. 15, с. 5; А-м, Новосадско Народно позориште, Comoedia, 1925, бр. 3, с. 26-27; А-м, Српско народно позориште, Србија, Сремска Митровица 1926, бр. 33, с. 4; А-м, Szinház – Kostana, Torontal, 1927, бр. 105, с. 4; А-м, Гостовање Српског народног позоришта, Отаџбина, НСад 13. II 1930; А-м, Успела премијера Молнаровог „Неко“, Југословенски дневник, 1933, бр. 93, с. 5; А-м, „Пољубац пред огледалом“ од Л. Фодора по преводу Жарка Васиљевића наишао је на одличан пријем, Покрет, НСад 13. V 1933; А-м, Округићева „Шокица“, Нови Сад, 28. V 1933; А-м, „Осма жена“, Млада Југославија, Велики Бечкерек, 21. VI 1933; М. М. Весин, Огризовићева „Хасанагиница“, Југословенски дневник, 1934, бр. 217, с. 5; O. Tolveth, „Toska“, Deutsches Volksblatt, 18. XI 1934; А-м, „Ожалошћена породица“ од Б. Нушића, Југословенски дневник, 1934, бр. 248, с. 4; А-м, „Ура, синчић!“ од Арнолда и Баха, Дан, 1935, бр. 119, с. 4; А-м, Ђорђе Козомара, Нови Сад, 1935, бр. 44-46, с. 9; А., Српско народно позориште у Вршцу, Југословенски нови лист, Вршац 3. V 1936; А-м, „Јунак“ Сергије Пуљеза – редитељ Ал. Верешчагин, Југословен, Кикинда 1939, бр. 503, с. 3; А-м, „Сплетка и љубав“ Шилер, Југословен, Кикинда 1939, бр. 509, с. 3, Ђ. М. Мањулов, Прво дуже гостовање Бановинског позоришта у Бачкој Паланци заинтересовало је публику, Дан, 1940, бр. 226, с. 6.

Б. С. С.