МАГАЗИНОВИЋ Мага – преводилац, балетски педагог (Ужице, 14. X 1882 – Београд, 8. II 1968). Право име јој је Марија-Магдалена. После свршене реалке (1898) у Ужицу завршила је Вишу женску школу (1898) и Филозофски факултет (1904) у Бгду. Радила је, испрва, као писар у Народној библиотеци (1904), потом као учитељица у Вишем васпитном заводу Љ. Сладојевић у Опатији (1904/05) и као прва жена новинар у редакцији „Политике“ (1906). Дугогодишњи је професор филозофије и немачког језика у Вишој женској школи у Бгду (1906-1910) и Првој женској гимназији (1910-1914. и 1919-1945). Као пензионисани професор предавала је ритмику, историју игре и фолклор у Балетској школи „Лујо Давичо“ (1948-1952). М. је пионир балетске уметности у Србији, историчар сценске игре, познати ентузијаст и марљиви пропагатор класичног и савременог балета и стилизованог фолклора на позорници. Историју и савремена стремљења балетске уметности изучила је код најчувенијих педагога плеса, европског и светског гласа, и то у више наврата: 1910. у Берлину похађала је Глумачку школу М. Рајнхарда и Школу класичног балета Ш. Шнитер, а потом у Груненвалду код Берлина Школу уметничког плеса сестара Ј. и И. Дункан; 1911. у Брауншвајгу, на Конзерваторијуму М. Вигмен, изучавала је модерни плес и ритмичку гимнастику код професора Ж. Далкроза, код којег је учила и 1913. у Хелерау и у периоду 1917-1919. у Женеви, у његовој Ритмичкој школи; такође је, 1929, у Минхену похађала Школу модерног плеса Р. Лабана. Плод њеног вишегодишњег образовања су њене прве балетско-ритмичке приватне школе, отворене у Бгду: Школа за рецитацију, стране језике и естетичку гимнастику (1910-1911), Школа за ритмику и гимнастику (1911-1912), Школа за ритмику и пластику (1919-1935) и Студентска фолклорна група при Коларчевом народном универзитету (1936-1941). Осим практичног просветног балетског рада, који је имао великог одјека и успеха, М. је превела и написала неколико уџбеника и приручника из ове области, који представљају прву стручну и образовну литературу те врсте код нас (Х. Калмајер: Гимнастика као основ лепоте и здравља женског, Бгд 1922; Телесна култура као васпитање и уметност, Бгд 1932; Вежбе и студије из савремене гимнастике, пластике, ритмике и балета, Бгд 1932; Историја игре, Бгд 1951). Обиман рукопис њених мемоара, Један живот (1951), налази се у Библиотеци МС у НСаду (одломак је објавио ЛМС 1965). Преводила је и позоришне комаде: Паланчани (Малограђани) М. Горког (1903); Ко је крив? Х. Сјенкјевича (1905) и драму На дну М. Горког, која је у њеном преводу у СНП извођена 1909. и 1936.

БИБЛ: М. Горки, На дну, драмске слике у 4 чина, Мостар 1907; Вежбе и студије из савремене гимнастике, пластике, ритмике и балета, Бгд 1932; Историја игре, Бгд 1951.

ЛИТ: Б. Лазаревић, Драма Горког „На дну“ на позорници у Београду, Дело, 1907, бр. 42, с. 100; К. М., Максим Горки: На дну, драмске слике у четири чина. С руског превела Мага Магазиновић, Српска школа, 1908, бр. 13, с. 413; (Ј.) Б(еловић)-Б(ернардзиковска), Магазиновић Мага, алманах „Српкиња“, Сарајево 1913, с. 49-50; И. Секулић-Стремницка, Ритмичка гимнастика у нас, Женски покрет, 1920, бр. 2, с. 2-4; З. Прица-Крстић, Рад Школе за ритмичку гимнастику од оснивања до данас, Бгд 1922; (Р.) Пл(аовић), Ритмика и пластика. Г-ђа Мага Магазиновић, Подне, 15. V 1924; А-м, Концерт Маге Магазиновић, Застава, 17. I 1924; Љ. С. Јанковић, Српска игра и песма као мотив уметничког плеса, Правда, 14. II 1927; А-м (К. Цветковић), Вече српских народних мотива обрађених ритмиком и пластиком, Мисао, 1927, књ. 171-17 и 254-256; Мир-јам, Важност ритмичко-пластичке школе г-ђе Маге Магазиновић за телесну културу подмлатка, Недељне илустрације, 27. V 1928; Мир-јам, Уметничка каријера г-ђе Маге Магазиновић (Од Фотија Иличића до Рајнхарда, Елизабете Денкан и Далкроза), Недељне илустрације, 24. V 1930; Б. П(апандопуло), Тјелесна култура као одгој и умјетност, Новости, 16. IX 1933; К. Атанасијевић, Пионир наше балетске уметности, г-ђа Мага Магазиновић, прославља двадесет и пет година уметничког рада, Време, 6. XI 1935; О. Божичковић, Прва жена новинар у „Политици“, Политика, 25. I 1964; М. Јовановић, Испред свог времена. Сећање на балетског педагога Магу Магазиновић, Политика експрес, 11. II 1978; Вера Обрадовић-Љубинковић, Мага Магазиновић, Звечан-Косовска Митровица 2019.

.

Ђ. П.