МАКСИЋ Стеван – драмски глумац (Београд, 1. IV 1925 – Београд, ?. X 1995). Гимназију је завршио у Бгду. Апсолвирао је на Позоришној академији у Бгду 1952, у класи Мате Милошевића. Члан НП у Крагујевцу био је у сезони 1943/44. У току студија наступао је у Београдском драмском позоришту. У СНП у НСаду је ангажован од 1952. до 1957, у НП у Суботици (Српскохрватска драма) у сезони 1957/58, а од 1958. је члан Дечијег позоришта „Бошко Буха“ у Бгду. Карактерни комичар особеног дара за типизацију, остварио је низ духовитих и импресивних ликова у разноврсном репертоару. Добитник је награде „Вечерњих новости“ за улогу Голотрба (Љубиша Ђокић, Грдила) на Стеријином позорју 1965.

УЛОГЕ: Надихна (Манде), Илија (Мећава), Радник, Други морнар (Еквиноцио), Господин Диманш (Дон Жуан), Теобалд (Ка новим обалама), Николић (Др), Ендикот (Насловна страна), Стеван (Зла жена), Максим (Ђидо), Јован Латковић „Клемпа“ (Хајдук Станко), Гласник са Кипра (Отело), Јоса (Сумњиво лице), Први радник (Живот у гробу), Љуба Чврга (Путујуће друштво), Гост (Крвава свадба), Тарквинио (Лек за жене), Стражар (Антигона), Фризер (Коломба), Квирин (Догађај у месту Гоги), Мекградер (Филип и Јона), Други грађанин (Обзирна блудница), Гаваз (Скендербег), Том Макензи (седам година зазубица), Јанаћко Костић, Поглавица (Пут око света), Пијани грађанин (Изгубљено писмо), Филострат (Сан летње ноћи).

ЛИТ: Ј. Виловац, Стеријина „Зла жена“ на новосадској позорници, Дневник, 23. II 1953; Ј. Виловац, Војновићев „Еквиноцио“, Дневник, 1. III 1953; Д. Поповић, Жан-Пол Сартр: Обзирна блудница, ЛМС, 1956, књ. 377, с. 277; Д. Поповић, Бранислав Нушић: „Пут око света“, ЛМС, 1956, књ. 378, с. 583; М. Бабинка, Непретенциозност класичног стила, Дневник, 9. II 1957; Д. Поповић, Шекспир: „Сан летње ноћи“, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 165-169; М. Татић, Позоришни деби Стевана Максића, Позориште, НСад 1975, бр. 6, с. 6.

С. Ј.