МАКСИМОВИЋ Борис – сценограф (Нови Сад, 20. X 1949 – ). Отац Стеван (в) био је дугогодишњи сценограф СНП и сликар, а мати Вера (в) архивист и референт за пропаганду у СНП. Основну школу и гимназију завршио је у НСаду, а 1974. Факултет ликовне уметности, смер графике у Бгду, где је и магистрирао 1977. У СНП се запослио као сценограф 1. X 1979. и у њему остао до 31. III 1992, када је прешао у НП у Бгд, али је са новосадским театром наставио да сарађује к. г. Као и сваки млади уметник почео је са мање захтевним представама, да би поступно овладао законима позоришне сцене. Његови каснији радови одавали су снажну експресивност. Увек је био доследан у изналажењу и тумачењу правих сценских израза. Гостовао је у најзначајнијим театарским кућама у Југославији, касније у Србији и Црној  Гори. Реализовао је многобројне сценографије за балет, опере, оперете, корео-драме, мјузикле, драме и комедије. Само у СНП урадио је 40 сценографских решења. Сарађивао је са најзначајнијим редитељима из наше земље као и са редитељима из САД, Украјине, Холандије, Француске, Грчке, Румуније, Италије, Мађарске, Велике Британије, Русије… После одласка из СНП наставио је сценографски рад и са запаженим успехом гради уметничку каријеру у НП у Бгду.

СЦЕНОГРАФИЈЕ: Покојник, Думанске тишине, Олуја, Лов на дивље патке, Догодине у исто време, Наш Тито, Плутање, Мушке ствари, Дом Бернарде Албе, Платонов, Обешењак, Светислав и Милева, Сан летње ноћи, Човек је човек, Комуњара, Господа и другови, Доктор и апотекар, Турандот, Аида, Лучија од Ламермура, Бал под маскама, Манон, Прождрљивко, Шумска краљица, Тророги шешир, Прича са западне стране, Копелија, Дон Кихот, Вече балета – Дивертисман, Враголанка, Вечити младожења, Пепељуга, Орион, Смрт Смаил–аге Ченгића, Силвија, Два балета, Кнегиња чардаша, Продана невеста, Мајска ноћ, Вертер.

ЛИТ: Ђ. Шаула, Сценографски дар, Вјесник, 12. X 1984; В. Копицл, Дизајн живе прошлости, Дневник, 28. VII 1986; Далибор Форетић, Поглед из пањега, Вјесник, 14. XII 1987; Бојан Коренић, Пораз слободе, Ослобођење, Сарајево 15. II 1988.

М. Л.