МАЛЕТИН Павле – управник позоришта, новинар и библиотекар (Турија, 9. VII 1915 – Нови Сад, 21. XII 1998). У родном месту је завршио четири разреда основне школе, а затим је био ђак у манастиру Ковиљ, па потом ишао у гимназију у НСаду. Студије права уписао је 1937. у Бгду и одмах пришао комунистичкој омладинској организацији СКОЈ. Током студија радио је у Војвођанској трпези да би се издржавао, а 1939. био је њен председник. Учествовао је у раду Удружења Војвођана у Бгду, а у београдском одбору покрета ОМПОК је био секретар, затим члан редакције његовог органа „Нашег живота” и сарадник „Наше књижнице”. Истовремено је у родној Турији учествовао у раду Српске читаонице и сарађивао са тамошњим левичарима. Као члана КПЈ рат га је задесио у затвору. Током рата доспео је у логор из којег је побегао и 1944. ступио у НОБ и ПОЈ. После рата, 1945. је упућен у НСад у Агитпроп ЈНОФ Војводине, да би већ 17. IX био именован за главног уредника „Слободне Војводине”. Крајем јула 1947. постао је управник ВНП и на тој функцији био само четири дана. Убрзо одлази у Бгд, где је радио у дневном листу „Глас”. После обустављања листа 1951. радио је на II програму Радио Бгда где је водио културни програм, да би већ 1952. прешао на I програм. У време организовања Београдске телевизије 1955. био је на челу студијске групе која је припремала културни програм, а од покретања телевизије 1957. био је уредник културног и уметничког програма, залажући се за највише домете. На том месту није дуго издржао јер му није одговарала тако велика организација овог медија. У НСад се вратио на место управника Библиотеке МС 15. III 1961. На ово место је дошао после Младена Лесковца и Борислава Михајловића Михиза па је настојао да одржи висок ниво рада који су они поставили. Својим залагањем успео је да обезбеди да Библиотека МС од 1965. добија обавезан примерак за све књиге, повремене публикације и други штампани материјал из целе Југославије. Његово залагање на пољу библиотекарства је немерљиво. Трудио се да у организацијском смислу прати светске токове у области библиотекарства а да притом не изгуби специфичности коју је имала МС. Старао се о попуњавању празнина у збиркама Библиотеке МС, а после отварања Антикварнице МС обезбедио у њој право прече куповине. Највише је заслужан за прикупљање и објављивање архивске Грађе за историју Библиотеке Матице српске у пет свезака. Уредио је зборник Српске штампане књиге 18. века, а његовим залагањем је 1971. покренут Рад Матице српске, у којем је и сам објављивао прилоге. Био је организатор многобројних стручних скупова, покренуо је Заједницу матичних библиотека Војводине, а затим и Србије. Обновио је и унапредио сарадњу са Националном библиотеком „Сечењи“ у Будимпешти, а радио је на обнављању сарадње са библиотекама у Русији, Украјини, Пољској, Чехословачкој и многим другим земљама. Организатор је сарадњи Матичиних библиотекара са библиотекарима суседних и других земаља. Његово успешно вођење Библиотеке МС прекинуто је 7. X 1969. вољом тадашњих политичара. Писањем се није много бавио, али је оставио неколико значајних записа у „Нину”, „Дневнику” и др. Јула 1947. је именован за управника СНП, али се после свега недељу дана предомислио и напустио ту дужност, не стигавши да у СНП остави икакав траг.

М. Л.