МАРДЕШИЋ Шиме – оперски певач (Комижа, острво Вис, 5. IX 1930 – ). Завршио је Економски техникум 1949. и од 1949. до 1959. радио као књиговођа. Паралелно је ишао у Средњу музичку школу у Сплиту, где је учио соло певање. Када га је чуо како на једном концерту хора „Јединство” пева за хрватске исељенике у Белгији, диригент Силвијо Бомбардели га је одмах ангажовао у сплитској Опери. Студирао је на Музичкој академији у Згбу у класи професора Златка Шира. Похађао је и Оперски студио при Опери ХНК код педагога и диригента Милана Сакса. Три г. је провео на усавршавању у Парми. Дебитовао је као солиста 1958. у Опери ХНК у Сплиту као Адел у опери Адел и Мара Јосипа Хацеа. У ХНК у Сплиту био је солиста од 1. III 1959. до 1. III 1960, затим је наступао у ХНК у Згбу до 31. VII 1961, а до 30. IX 1970. је био члан загребачког казалишта „Комедија”. Солиста Опере СНП био је од 1. X 1970. до пензионисања, 31. VIII 1984. Као гостујући солиста певао је у свим југословенским позоришним центрима и учествовао на многим фестивалима: Сплитско лето, Мајске оперске вечери у Скопљу, Дани музике на Светом Стефану – Будви, Љетњи фестивал у Љубљани. Гостовао је и у Белгији, Швајцарској, Румунији, Мађарској, Италији и Египту. Његов глас медитеранског сензибилитета омогућио му је да оствари велик број водећих тенорских улога. Поред вокалне, поседовао је и драмску сигурност, тако да је био подједнако убедљив и у лирским и у драмским моментима. Пленио је чистотом вердијевског и белкантистичког стила, па су га неки критичари сматрали „најбољим тумачем тенорских партија у италијанским операма” у Југославији. Поред оперског репертоара неговао је и концертну вокалну литературу. Снимао је за радијске куће у Бгду, Загбу и НСаду. После пензионисања одселио се у Згб, где је повремено наступао.

УЛОГЕ: Алфредо (Травијата), Војвода од Мантове (Риголето), Макдаф (Магбет), Фауст (Фауст), Дон Карлос (Дон Карлос), Радамес (Аида), Пинкертон (Мадам Батерфлај), Родолфо (Боеми), Каварадоси (Тоска), Калаф (Турандот), Едгардо (Лучија од Ламермура), Дон Хосе (Кармен), Ензо (Ђоконда), Туриду (Кавалерија рустикана), Канио (Пајаци), Мића (Еро с онога свијета), Адел (Адел и Мара), Јовица (Мачак у чизмама), Владимир (Кнез Игор), Манрико (Трубадур), Исмаил (Набуко), Рикардо (Бал под маскама).

ЛИТ: М. П., Шиме Мардешић, Дневник, 12. XI 1970; М. Хаднађев, „Мадам Батерфлај“ Ђакома Пучинија, Позориште, НСад 1973, бр. 4, с. 4; В. Стефановић, Премијера „Боема” у новосадској Опери. Прича или сам живот на сцени?, Политика, 6. II 1975; Б. Радовић, Прва оперска представа на новој сцени Српског народног позоришта у Новом Саду: успех у свим детаљима, Политика, 12. V 1981.

М. Л.