МАРЕНИЋ Владимир – сценограф (Чаглин, код Славонске Пожеге, 13. IX 1921 – Београд, 20. II 2010). Школу за примењене уметности у Бгду, где му је сценографију предавао Миленко Шербан, завршио је 1941. По завршетку школе се уписао на Академију ликовних уметности у класи Мила Милуновића, али ју је због ратних услова напустио 1942. и запослио се у НП у Бгду као сликар-извођач. После рата, 1946. је постао стални сценограф НП у Бгду. У СНП је прешао у јануару 1950. и у њему остао до краја 1954, када се вратио у НП у Бгду, у којем је радио до пензионисања, 1. XII 1985. Од 1954. до средине 1957. у СНП је радио као хонорарни сценограф, а касније повремено. Као гостујући сценограф радио је у скоро свим југословенским театрима. У СНП је остварио преко шездесет сценографија најширег спектра домаће и светске литературе. За свој сценографски рад је рекао: „У сценографском решењу тражим оно што је битно, текст мора да се осети визуелно, простор мора да оживи драмски, иако је глумац централна личност на сцени…. Сценограф није више само сликар, ликовни уметник или архитект – он је истински творац, градитељ, саучесник, саговорник, полемичар, сарадник, композитор, коредитељ, проналазач, енигматичар, мађионичар, маштар… Сценографија је игра с простором и временом, историјом и људима, архитектуром и свим другим облицима који је окружују или испуњавају… У тој игри маште и визије, сценографија тера на размишљање, на откривање нових садржаја и могућности”. Поред рада у позоришту, једно време се бавио и педагошким радом. За време боравка у НСаду предавао је сценографију и позоришно сликарство у Школи за примењену уметност и извео је три генерације ученика. Своје богато искуство преносио је и на студенте режије и глуме на Академији уметности у НСаду, где је од 1979. до 1985, предавао сценографију као професор по позиву. Паралелно са радом у позориштима бавио се и сликарством. „У његовом сликарству одразили су се утицаји европског импресионизма и експресионизма, на почетку, и сви други облици модерне уметности у току његовог развоја, као што су енформел или апстрактни експресионизам, сликарство новог симбола и многи нови облици фигурације и реализма, укључујући и поп-арт.” Прву изложбу слика имао је у Сарајеву 1946, а од тада је приредио више самосталних изложаба и излагао у земљи и иностранству на многим групним изложбама. За свој уметнички рад вишеструко је награђиван: Стеријина награда за костимографију за представу Небески одред 1957; Златна плакета на IV међународном тријаналу сценографије за сценографско решење Магбета 1957; Стеријина награда за сценографију за представу Женидба и удадба 1976; Награда на Октобарском салону Бгда за представу Мајстор Хануш 1966; награда на мајском салону за Посмртно звоно 1981; Награда на Сусрету „Јоаким Вујић” за Дервиша и смрт 1981; Октобарска награда Бгда 1982; Златна плакета НП у Бгду за животно дело 1985. На Прашком квадријеналу 1979. и 1983. био је генерални секретар Југословенске секције за сценографију и костимографију. Својим прилозима у часопису „Сцена” дао је значајан допринос теорији савремене сценографије код нас. Душан Миловановић је урадио његов портрет (уље на платну) 1979.

СЦЕНОГРАФИЈЕ: Коштана, Кир Јања, Зла жена, Ивкова слава, Без трећег, Манде, Ка новим обалама, Небески одред, Халелуја, Викторија, Мандрагола, Живи леш, Дон Жуан, Филип и Јона, Сан летње ноћи, Пајаци, Трубадур, Бал под маскама, Аида, Мадам Батерфлај, Слепи миш, Орфеј, Кармен, Кавалерија рустикана, Лучија ди Ламермур, Дон Пасквале, Фауст, Евегеније Оњегин, Продана невеста, Андре Шеније, Морана, Шехерезада, Ноћ на голом брду, Бахчисарајска фонтана, Ромео и Јулија, Рајмонда, Концерт за клавир и оркестар у а-молу, Каваљер с ружом, Франческа да Римини, Лабудово језеро, Копелија, Охридска легенда.

ЛИТ:  Р. Суботић, Он ствара куле и градове, СВ, 3. IV 1952, с. 4; Н. Грба, Жорж Бизе „Кармен”, СВ, 22. XI 1952; М. Бабинка, Викенд–представе, Дневник, 20. V 1956; Д. Поповић, Небески одред, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 65–72; Л. Дотлић, Изложба сценографија Владимира Маренића (Поводом изложбе сценографских радова Владимира Маренића на Трибини младих у Новом Саду), Позориште, НСад 1970, бр. 8–9, с. 17; И. Млађеновић, 11 истакнутих примењених уметника Југославије, Бгд 1986, с. 25–28; О. Милановић, Владимир Маренић, сценограф и костимограф, Бгд 1991; зборник Владимир Маренић. Позоришно сликарство. Сцена и костим, НСад 2005; Р. Лазић, Маренићев сценографски театар, Бгд 2008; Ј. Стевановић, Владимир Маренић (1921–2010), ЛУДУС, 2010, бр. 161, с. 21; Ф. Пашић, In memoriam. Владимир Маренић (1921–2010), Театрон, 2010, бр. 160–151, с. 126–129.

М. Л.