МАРИЈА Вера – драмска глумица и редитељ (Камник, 22. XI 1881 – Љубљана, 12. I 1954). Њено право име и презиме је Frančiška Ksavera Marija Epich, удата von Osten-Sacken, али је у позоришном свету позната само под својим уметничким именом – М. В. Глумачке студије завршила је на бечком Конзерваторијуму за музичке и позоришне уметности (1905-1907) код професора А. Хајнеа, Ф. Грегорија и А. Ремплера и уметничку каријеру започела у немачком позоришту у Цириху (Швајцарска), где је радила од 1907. до 1910; затим је била у ангажману, такође у немачким театрима, у Манхајму (1910-1911), Берлину (1911-1916) и у Гдањску (1916-1918). После слома аустроугарске монархије вратила се у земљу и од раног пролећа 1920. до почетка 1921. била је чланица НП у НСаду, а затим је прешла за редовног члана Драме НП Бгд; 17. X 1923. Министарство просвете ју је упутило на рад у СНГ у Љубљани, где је остала до пензионисања, 1952. Од 1946. до 1954. предавала је глуму и уметнички говор најпре у средњој глумачкој школи а затим и на Akademiji za igralsko umetnost у Љубљани. Додељена јој је 1951. Прешернова награда. На почетку глумачке каријере радила је са тада познатим циришким редитељем Ројкером (Reucker), а у Берлину са прослављеним Максом Рајнхартом; обојица су, несумњиво, утицали и на њен уметнички развој и изграђивање њеног особеног стила и глумачког израза. Са берлинским Немачким позориштем (Deutsches Theater) гостовала је у Хамбургу, Дрездену, Франкфурту, Грацу, Инзбруку, Вроцлаву и Будимпешти. У улози Јокасте, у Софокловом Краљу Едипу, наступала је 1912/13. као гост у Петрограду заједно са Александром Моисијем, који је тумачио улогу Едипа. Ова велика словеначка и југословенска хероина и трагеткиња креирала је на импресиван начин главне женске ликове у најзначајнијим драмама Ф. Шилера, Ј. В. Гетеа, Ф. Хебела, Ф. Грилпарцера, Х. Зудермана и Г. Хауптмана, а, поред тога, по високим дометима и изузетне улоге у трагедијама Есхила и Софокла и у једанаест драма Х. Ибзена – нарочито у Хеди Габлер; у СНГ у Љубљани с великим успехом тумачила је и женске ликове у низу Шекспирових комада. „У сувременом репертоару посебна је заслуга Марије Вере оригинална интерпретација Ибзенових драма, јер у том домену њена стваралачка снага захвата с јаком индивидуализацијом и романтичне и натуралистичке и симболичне елементе ове драматике“ (Ф. Кумбатовић). У СНГ је режирала пет Ибзенових драма и по један комад Ј. В. Гетеа и Б. Шоа и своју драматизацију романа И. Тавчара Visoška kronika (1934); са студентима Академије у Љубљани припремила је 1950. јавно Вече уметничког говора. М. В. се први пут појавила пред новосадском публиком 29. V 1920. у улози Хеде Габлер у истоименом Ибзеновом комаду, и за непуну сезону у НП у НСаду наступила је у шест веома различитих рола; поред тога, учествовала је у концертном делу приредбе посвећене дану ослобођења Чехословачке Републике. Свака њена нова улога у новосадском Позоришту оцењивана је од критике, безмало, у суперлативима, посебно њена Хеда Габлер. На плакатима НП НСад била је означавана, из формалних разлога, као гошћа; у ствари, она је све време била у сталном ангажману новосадског Позоришта, па је тако и вођена у списковима његовог глумачког ансамбла. Као члан НП НСад гостовала је 23. XI 1920. у НП Бгд у Ибзеновом Габријелу Боркману у улози Еле Рентхајм, коју, међутим, није тумачила на новосадској сцени. Јакоб Савиншек урадио је њену бисту у бронзи 1955.

УЛОГЕ: Хеда Габлер (Хеда Габлер), Симонида (Краљева јесен), Она (Госпођа са сунцокретом), Бјанка (Флорентинска трагедија), Павла (Сутон), Сигне (Опасна игра).

ЛИТ: А-м, Ибсен: „Хеда Габлер“, гостовање гђе Марије Вере, Јединство, 30. V 1920; Б. М., Хенрик Ибсен: „Хеда Габлер“, превео Е. Надворник, редитељ Е. Надворник, Гостовање трагеткиње Марије Вере, Јединство, 6. VI 1920; А-м, „Хеда Габлер“, Застава, 8. VI 1920; L’Homme masque, „Хеда Габлер“, Застава, 16. VI 1920; Б. П(решић), „Хеда Габлер“, драма у 4 чина од Х. Ибзена, Република, Бгд 1920, бр. 99, с. 3; А-м, „Краљева јесен“, Застава, 8. IX 1920; А-м, Српско народно позориште, Слобода, НСад 2. X 1920; А-м, Српско народно позориште, Јединство, 2. X 1920; А-м, „Сан млетачке ноћи“, Застава, 3. X 1920; А-м, „Госпођа са сунцокретом“, Застава, 7. X 1920; А-м, „Фиорентинска трагедија“, Застава, 16. X 1920; А-м, Позориште, Јединство, 20. X 1920; А-м,  „Сутон“, Застава, 30. X 1920; Б. П(решић), Позориште, Јединство, 3. XI 1920; А-м, Прослава годишњице Чехословачке Републике, Застава, 3. XI 1920; А-м, Из позоришта, Јединство, 10. XI 1920; Ј., „Опасна игра“, Застава, 23. XI 1920.

Л. Д.