МАРИНКОВИЋ Александар – оперски певач, тенор (Нови Сад, 15. XII 1910 – Цавтат, 17. VI 1973). Певање је учио приватно код Н. Баранова (в) и Н. Архипове (в) у НСаду, а потом у музичкој школи „Станковић“ у Бгду. Био је ангажован у Београдској опери од 1934, најпре као члан хора, а затим – по повратку са певачких студија у Милану – као солист. Са оперске сцене повукао се 1969. Гостовао је у Мађарској, Пољској, СССР, Кини и другде. Лепог, здравог и звучног гласа знатне продорности, темпераментне глуме спонтаних и искрених изражајних средстава, М. је дуго био носилац главних тенорских улога у Београдској опери. Певао је са вољом и полетом, уживајући у томе и преносећи то своје уживање на слушаоце. Био је веома популаран и на сцени и ван ње у широком кругу својих поштовалаца и пријатеља. У СНП је наступао веома често као сталан гост, од 1949. до 1960.

УЛОГЕ: Војвода од Мантове (Риголето), Родолфо (Боеми), Каварадоси (Тоска), Пинкертон (Мадам Батерфлај), Рикардо (Бал под маскама), Фауст (Фауст), Радамес (Аида), Јењик (Продана невеста).

ЛИТ: А-м, Гостовање Валерије Хејбалове и Александра Маринковића, НС, 1950, бр. 11, с. 2. В. Поповић, Сећање на Александра Маринковића, Позориште, НСад 1973, бр. 1, с. 11.

В. П.