МАРИНКОВИЋ Марко – драмски глумац (Београд, 17. I 1890 – Београд, 27. I 1968). После трећег разреда гимназије ступио је у нишко позориште „Синђелић“ (1912. преименовано у „Коста Трифковић“) у току његовог гостовања у Пожаревцу 1911. У њему је остао до почетка Првог светског рата, а за време рата је глумио у војничком избегличком позоришту на Крфу. Затим је био члан НП у Скопљу (1919-1921), НК у Сплиту (1921-1924) и од 1924. до пензионисања, 1951, у НП у Бгду, у којем је наступао и даље, а повремено и на сценама Хумористичког позоришта, Атељеа 212, на филму и на радију. Студиозан карактерни глумац, често епизодиста, мајстор мимике, геста, маске, експресије и сугестије, посматрач живота и духовити сликар смешног у људима, остварио је велик број комичних ликова чије креације припадају врховима београдске глуме током три деценије: Максим (Ђидо), Кир Дима (Кир Јања), Први гробар (Хамлет), Анта (Покојник), Ујка Васа (Госпођа министарка), Срећковић (Шума), Јања (Станоје Главаш). На сцени НПДб у НСаду гостовао је веома запаженом креацијом Тонде у комаду Између поноћи и зоре О. Шајнпфлугове (1935).

ЛИТ: А-м, „Између поноћи и зоре“ од Олге Шајнпфлугове, Југословенски дневник, 1935, бр. 41, с. 6; М. Ђ(оковић), Марко Маринковић као борац за модерно позориште, Правда, 11. V 1936; А-м, Биографије наших уметника – Драма  – Г. Марко Маринковић,  Српска сцена, 1942, бр. 16, с. 509; И. Бешевић, Уметнички пут Марка Маринковића, Политика, 26. X 1957.

С. Ј.