МАРИНКОВИЋ Олга – драмска глумица и лектор (Панчево, 27. I 1938 – ). Отац јој се звао Јован, а мајка Људмила рођ. Рогаљска, пореклом Рускиња. Школовала се у Бгду. Упоредо је студирала глуму на Академији за позоришну уметност (дипломирала 1960) и историју уметности на Филозофском факултету у Бгду (апсолвирала 1958). Први позоришни ангажман је засновала у СНП (од 16. VIII 1961. до 15. VIII 1963), где је играла улоге девојчица, младих девојака и жена. Из НСада је отишла у НП у Сарајеву, а 1976. се вратила у НСад, где је, на Глумачком одсеку Академије уметности, изабрана за вишег стручног сарадника на предмету Дикција. Своју сарадњу са СНП наставила је као лектор у више представа (Драги Антоан или Промашена љубав, Догодине у исто време, Афера, Наш Тито). Са руског језика је преводила драмске текстове и позоришну есејистику (Михалков, Катајев, Арбузов, Хикмет, Росчин, Едлис). Одржавала је семинаре о неговању сценског говора и рецитовања, о чему је и писала.

УЛОГЕ: Тоња (Квадратура круга), Секретарица (Оптужена комедија), Силвија (Смрт губернатора), Бабет (Господин ловац), Роза (Резервиста), Шамикина девојка (Вечити младожења).

ЛИТ: М. Кујунџић, Губернатор: човек и власт, Дневник, 9. X 1962; А., Ми же Сентандрејци целог света славни, Дневник, 27. IV 1963; М. Кујунџић, Кус петао – пиле довека, Дневник, 29. IV 1963.

Р. Л.