МАРИНОВИЋ Никола – преводилац (Београд, 26. VII 1854 – Београд, 15. VII 1889). Нижу гимназију је завршио 1869. у Бгду, а Наполеонов лицеј (1874) и централну инжењерску школу (1879) у Паризу. Потом је учествовао у Српско-турском рату 1876-1877. Као инжењер радио је на пракси у заводу „Cail“ у Паризу (1880-1882), а затим је, дошавши у Србију, постављен за инжењера и помоћног инспектора на изградњи пруге Ниш–Врање (1888). На дужности секретара Министарства спољних послова (1888-1889) је изненада преминуо. Његов отац Јован, посланик, министар и председник Државног савета, основао је Задужбину Николе Мариновића при Српској краљевској академији, која је награђивала дела из белетристике. Владајући француским језиком, а уз то и музички образован, превео је више позоришних комада и оперета, обогативши тако позоришни репертоар наших водећих позоришних кућа (Буји: Свештеник де Л’Епе или Правда Божија, драма у 5 чинова, 1871; А. Делакур, Е. Мороа: Муж пред вратима, музика Ж. Офенбах, комична опера у 1 чину, 1886). Радио је на оригиналној оперети из Српско-турског рата. На позорници СНП изводили су се његови преводи: Е. Скриб, Шарлатанизам (1874, са М. Ф. Христићем); М. Каре, Ж. Барбије, Јованчини сватови, музика В. Масе (1896); М. Каре, Л. Бати, Женидба при фењерима, музика Ж. Офенбах, (1904). НП у НСаду је изводило и његов превод драме Ф. Копеа Намерник (1920).

БИБЛ: П. Корнеј, Хорације, трагедија, Бгд 1871; М. Каре, Ж. Барбије, Јованчини сватови, музика В. Масе, шаљива игра, Бгд 1883; М. Каре, Л. Бати, Женидба при фењерима, музика Ж. Офенбах, оперета, Бгд 1884; М. Делакур, Л. Марон, Муж пред вратима, музика Ж. Офенбах, оперета, Бгд 1885; Ф. Копе, Намерник, позоришна игра, Бгд 1889.

ЛИТ: М. Ђ. Милићевић, Никола Мариновић, Годишњак Српске краљевске академије, 1890, с. 103-110; А. Арнаутовић, Франсоа Копе у српским преводима, Српски књижевни гласник, 1908, књ. XX, св. 12, с. 959-960; А-м (У. Џонић), Из живота Николе Ј. Мариновића, Задужбине и фондови Српске краљевске академије – Споменица, Бгд 1936, књ. 8, с. 229-230; В. Петровић, Сценска музика на репертоару Народног позоришта у Београду (1868-1914), Бгд 1976, с. 54.

Ђ. П.