МАРКОВИЋ Бранко – балетски играч, кореограф (Београд, 17. X 1917 – Београд, 28. I 1993). Укључивши се одмах после рата, 1945, у рад балетског ансамбла НП у Бгду, стасао је у врсног солисту лепе појаве, поуздане технике, снажног темперамента, упечатљиве сценичности и глумачке убедљивости. Његово остварење улоге Тибалда у Ромеу и Јулији критичар Бранко Драгутиновић оцењује као „достизање шекспировских размера“, а интерпретацијом улоге Момка у Лицитарском срцу постигао је статус ненадмашног првака домаћег фолклорног репертоара. Као истакнути солиста (Јаничар у Охридској легенди, Копелијус у Копелији, Кнез у Балади о једној средњевековној љубави, Принц Сигфрид у Лабудовом језеру, Пано у Краљици острва, Гиреј у Бахчисарајској фонтани) дуго је био у врху наше мушке игре. Значајна је његова непрестана кореографска делатност, са посебном жељом да пропагира домаће балетско-музичко стваралаштво: Симфонијско коло, Истарска свита, Коштана у Ријеци, Лицитарско срце (Згб, НСад), Симфонијско коло (Бгд). Аутор је кореографија у операма Евгеније Оњегин, Моћ судбине, Еро с онога свијета, Кнез од Зете, Сорочински сајам и оперетама Весела удовица, Оклахома, Прича са западне стране (Савремено позориште, Бгд). Балете и кореографске нумере у операма и драмама радио је широм Југославије. У СНП је као гост био ангажован за балет Лицитарско срце (режија и кореографија, 1972), као и за кореографска решења у оперским и драмским представама: Еро с онога свијета, комична опера (7. XII 1965, 22. X 1972), Кнез од Зете, музичка драма (11. X 1966), Евгеније Оњегин, опера (16. I 1969), Пољуби ме, Кети, мјузикл (6. X 1972), Шума која хода, измотација с певањем и играњем (17. XI 1972), Тамо где је било срце, данас стоји сунце, сценска поема (23. V 1977) и Раванград 1900 (27. XI 1982). Значајан је његов допринос неговању, проучавању и надградњи нашег играчког фолклора, а нераздвојив је од развитка и тријумфа аматерског фолклорног ансамбла „Бранко Крсмановић“, носиоца првих награда на међународним сусретима у Бечу и Москви. Награђен је Републичком наградом 7. јули и Орденом рада са сребрним венцем.

ЛИТ: М. Јовановић, Првих седамдесет година. Балет Народног позоришта, Бгд 1994; В. Костић, Сенке које сјаје, Бгд 1998; М. Зајцев, Игра сликана речју. Играчка хроника догађаја на балетској сцени Народног позоришта у Београду (1960-2007), Бгд 2010.

Љ. М.