МАРКОВИЋ Димитрије-Митица – глумац и редитељ (Панчево, 1896 – Нови Сад, 29. V 1949). Потиче из познате глумачке породице. Мајка Милка, дугогодишња глумица СНП и прва жена редитељ код нас, а отац Михаило, такође глумац и редитељ. Због честих путовања СНП чији су чланови били његови родитељи, он се школовао по разним местима Војводине. На усавршавање из области музике и певања ишао је у Париз, Женеву и Беч, а 1917. је завршио конзерваторијум и драмску школу у Женеви. Све до 1925. као певач приређивао је уметничке концерте по земљи. Члан СНП је постао 1925, мада је још као дете играо на сцени. Од 1929. почео је и да режира. СНП је напустио 1937, када је отишао у НП у Бањој Луци, али се 1944. вратио у СНП и у њему остаје до смрти. Био је драмски и карактерни глумац, али и оперски певач пријатног гласа. Сахрањен је у гробници породице Ружић на Алмашком гробљу у НСаду. Супруга Маргарета, пореклом Францускиња, била је модисткиња у СНП, где су је звали „Мадам Марго“.

РЕЖИЈЕ: Париска сиротиња, Тоска, Ожалошћена породица, Отмена дама, Госпођа министарка, Ускочница, Сумњиво лице, Звонар Богородичине цркве.

УЛОГЕ: Ивица (Владислав), Надрикњигић (Помодар), Ружичић (Покондирена тиква), Ђорђе (Женски непријатељ), Басанио (Млетачки трговац), Сава Чучић (Граничар), Сплеткарош (Ватрогасци на селу или наши добри сељани), Антић (Грозни муж), Хаз (Ултимо), Дон Цезар (Дон Цезар од Базана), Бранко (Избирачица), Нотаријус (Кир Јања), Марки де Прејлес (Две сиротице), Маркиз Торен (Чаша воде), Стева Грабић (Честитам), Адвокат Тодор (Мамица), Косор (Крвави престо), Никола Славнић (Еј људи што се не жените!), Раде неимар (Зидање Раванице), Стева Драгић (Сеоска лола), Буасон (Језуита и његов питомац), Феб (Звонар Богородичине цркве), Раде (Наши сељани), Лацко (Стари бака и његов син хусар), Рајко (Војнички бегунац), Белак (Досадан свет), Франко (Нова кожа), Селимир (Светислав и Милева), Свирач (Хајдук Станко), Вурм (Сплетка и љубав), Хасанага (Хасанагиница), Кузине (Наш попа код богатих), Артманов (Непокретни), Тома Њушка (Сан летње ноћи), Сима Поповић (Госпођа министарка), Иван Семјонович (Мисија мистер Перкинса у земљи бољшевика).

ЛИТ: Л. (Марковић) М(ргу)д, „Наша деца”, хумореска у једном чину од Бранислава Нушића, Браник, 1904, бр. 284, с. 3; К. Николић, „Покондирена тиква” комедија од Ј. Ст. Поповића, Нови Сад, 1928, бр. 36, с. 6; А-м, Управа и чланови Срп. Нар. Позоришта за сезону 1935-36, Дан, 1935, бр. 94, с. 8; Л. Дотлић, 17 чланова славне глумачке династије, Позориште, НСад 1971, бр. 6, с. 13.

М. Л.