МАРКОВИЋ Оливера – драмска глумица (Београд, 3. V 1925 – Београд, 2. VII 2011). Гимназију је похађала у Бгду, где је и наступала у Академском позоришту од 1942. После рата је студирала глуму на Позоришном одсеку Музичке академије у Бгду, затим на Академији за позоришну уметност у класи Мате Милошевића (1948-1952). У међувремену је била члан београдске Радио драме и Академског позоришта Културно-уметничког друштва „Бранко Крсмановић“ (1945-1948). Потом је била ангажована у Београдском драмском позоришту (1951-1965) и коначно у НП од 1965. Наступала је и на многим естрадним сценама као певач и рецитатор, на радију, телевизији и на филму, где је остварила преко 50 улога. Огледала се у свим драмским родовима класичног и модерног домаћег и страног репертоара са великим могућностима трансформације. На почетку каријере је тумачила наивне, обесне, темпераментне или горопадне девојке, па женствене и заводљиве младе жене, а касније драмске и трагичне јунакиње у делима Достојевског, Толстоја, Чехова, Крлеже и Брехта, али и карактерно-комичне ликове у Нушићевим и комадима других комедиографа. Гостовала је пред публиком широм земље. На сцени СНП у НСаду је као гост играла улогу Амелије (Позабави се Амелијом) од премијере 14. V 1965. на свих 14 реприза. Добитник је две Златне и две Сребрне арене на филмским фестивалима у Пули, републичке Седмојулске награде, те Октобарске награде града Бгда. И први (Раде Марковић) и други муж (Душан Булајић) били су глумци.

ЛИТ: М. Кујунџић, Ласте без пролећа, Дневник, 16. V 1965.

С. Ј.