МАРУШИЋ-ДАВИДОВИЋ Филип – књижевник и лекар (Омиш, 6. III 1874 – Трбоуње, Далмација, 5. VI 1944). Основну школу је завршио у Омишу, класичну гимназију у Сплиту 1895, а медицину је студирао у Грацу и Прагу, где је дипломирао 1902. Као лекар волонтер радио је г. дана у Бечу. Потом је био лекар у Сиверићу, па општински лекар у Дрничу (1903-1912). За време балканских ратова радио је као лекар добровољац у војној болници у Бгду (1912-1913), а одмах по избијању Првог светског рата аустријске власти су га интернирале у тврђаву у Боки Которској, где је боравио до 1915. Због свега што је преживео, душевно је онемоћао и неко време је провео у Војној болници у Згбу, после чега му је у Дрнишу забрањена лекарска служба. Покушао је да побегне у Париз, али је ухваћен у Ријеци и протеран из земље. По повратку у земљу 1918. радио је као рударски лекар све до избијања Другог светског рата. Говорио је италијански и немачки језик, а служио се латинским и чешким. Писао је песме, драме, разне чланке и критике, а бавио се и превођењем. Своје радове је објављивао у листовима и часописима: „Народни лист“, „Католичка Далмација“, „Ловор“, „Нови виек“, „Живот“, „Свјетло“, „Гласник Матице далматинске“, „Народна одбрана“, „Обзор“, „Глас Матице хрватске“, „Савременик“, „Ново доба“, „Илустроване новости“, „Омладина“, „Народна заштита“, „Нова Европа“, „Србобран“, „Нови човјек“, „Јадранска вила“, „Видици“, „Бродска ријеч“, „Наша снага“ и др. Потписивао се различитим именима: Филип Давидовић Марушић, Љубомир Славјанско Цетињски, Љубомир Славољуб Цетињски. Написао је три драме: Дојиља, Вилењак, који је изведен у СНП, и Антикрист, која је изгубљена. Написао је и књигу Лијечникови записи, за коју је 1906. добио награду Матице хрватске.

БИБЛ: Трње и цвијеће, Праг 1898; Лијечникови записи, Згб 1906; Тајне живота, Сплит 1911; Наука о грозници, Дрниш 1913; Ослобођење, Сплит 1918; Гороцвијет у долини, Сплит 1926; Прва помоћ у несрећама, Сплит 1938.

ЛИТ: А. П., Најновији песнички плод, Нови виек II, 1989, бр. 12, с. 758-761; -д., Ујевић и Марушић пред критиком, Глас Матице хрватске II, 1907, бр. 1/2, с. 12-14, бр. 3/4, с. 28-30; А., Културни живот у Сплиту, Јутарњи лист, 1926, бр. 5075, с. 9; Салф (С. Алфировић), Виленик у Опћинском казалишту, Ново доба, 23. III 1933.

М. Л.