МАСНЕ Жил (Jules Émile Frédéric Massennet) – француски композитор (Монто, код Сент-Етјена, 12. V 1842 – Париз, 13. VIII 1912). Студирао је на Конзерваторијуму у Паризу. Г. 1863. добио је награду Grand Prix de Rome, те је отишао у Рим. Вративши се из Италије, убрзо је постао једна од најугледнијих личности у музичком животу Француске. Од 1878. био је професор на париском Конзерваторијуму, где је стекао углед одличног педогога. Из његове класе изашли су многи истакнути француски композитори (Бруно, Пјерне, Леру, Рабо, Хан, Шарпантје, Кехлин и други). Као композитор је први значајнији успех постигао комичном опером Дон Цезар од Базана (Don César de Bazan) и ораторијумом Марија Магдалена. Од тада се посветио искључиво сценском стваралаштву, пишући оперу за опером. У почетку је био близак великој Мајерберовој опери (Краљ од Лахоре, Иродијада), а касније се све више приближио типу интимне лирске опере која ће постати једини облик његовог изражавања. Написао је 25 опера и три балета. Такође је писао ораторијуме, кантате, циклусе соло песама и оркестарска дела – концертне увертире и клавирске композиције. Његове најпознатије опере: Манон, Вертер, Таис, Сафо, Дон Кихот, Клеопатра, Нотрдамски жонглер (Le Jongleur de Nôtre Dame), Сид и Наваркиња (La Navarraise) донеле су му светску славу. Сматра се да му је најуспелије дело опера Манон. Лирик попут Пучинија, М. подсећа на њега лирском елегичношћу мотива и склоношћу ка разрађивању сентименталних љубавних излива. Својим оперским делима знатно је утицао на савременике и следбенике. У СНП су на репертоару биле његове опере Вертер (1920, 1952. и 1968) и Манон (1985).

М. Х.