МАТАЧИЋ Ловро – диригент (Сушак, 14. II 1899 – Загреб, 4. I 1985). Са родитељима се као дете преселио у Згб и већ као деветогодишњак постао је члан хора чувених Бечких дечака. Веома рано је уписао студије музике у Бечу, а већ 1915. постао је корепетитор Опере у Келну. Као стални диригент био је у оперским кућама у Осијеку, НСаду, Љубљани, Бгду и Риги, а 1929. био је диригент Бечких симфоничара, да би 1931. на позив познатог немачког диригента Вилхелма Фуртвенглера дириговао Берлинском филхармонијом. Пред Други светски рат у Париској опери поставио је оперу Луиз Г. Карпентјеа, који је присуствовао премијери и честитао му на успешном дириговању. Признање је доживео и од композитора С. Рахмањинова када је поставио његова дела. За време Другог светског рата био је домобрански потпуковник и диригент војног оркестра. После рата је осуђен и неколико г. провео је у затвору Стара Градишка, где је опет водио оркестар састављен од заробљеника. После изласка из затвора забрањено му је да наступа у Згбу, али и да напусти земљу, па је отишао у Скопље, где је организовао и водио оперски и концертни живот. Затим је отишао у Ријеку, па у Љубљану. Од 1954. му је било дозвољено да наступа ван земље па је дириговао у оперским кућама у Бечу, Берлину, Дрездену, Лондону, Милану, Риму, Прагу, Франкфурту, Токију… Био је шеф  Националног оркестра Кнежевине Монако и почасни диригент Јапанског симфонијског оркестра у Токију. Након повратка у Згб 1964. постао је доживотни шеф диригент Загребачке филхармоније. Снимао је плоче за највеће дискографске куће, тако да су остала забележена његова извођења опера Пајаци у Миланској скали и Весела удовица уз Лондонску филхармонију, као и Брухов Концерт за виолину, Шуманов Концерт за клавир и оркестар у а–молу, Бетовенове симфоније и дела А. Брукнера, Чајковског и многих других композитора изведена са највећим оркестрима света. Успешно се бавио и компоновањем: још 1915. је у Бечу компоновао Фантазију за оркестар, затим Песму за хор и оркестар на текст Густава Крклеца, циклус песама на текст Р. М. Рилкеа, сценску музику за Укроћену горопад и Како вам драго В. Шекспира, Симфонију конфронтација за два клавира, гудаче и удараљке и друга дела за клавир и гудаче. Добитник је многих страних и домаћих признања и награда: Брукнерове медаље од Међународног Брукнеровог друштва и Брукнеровог прстена од Бечких симфоничара. Од Чешке владе примио је Медаљу Сметана и Медаљу Јаначек, од Берлинских филхармоничара Медаљу Ханс вон Белов, Одличје за уметнички рад од кнеза Ренијеа од Монака, Крст I реда за науку и уметност од председника Републике Аустрије, а у домовини је добитник Златне лире, Захвалнице Концертне дворане Ватрослава Лисинског, Повеље и чланства у Хрватском глазбеном заводу, награда „Владимир Назор“, „Иво Тијардовић“, „Јосип Славенски“, Признања Музичке омладине Згба итд. Био је члан Академије Тиберина у Риму. Основао је Фонд за усавршавање младих диригената. Био је ожењен оперском певачицом Карлом Дубском (в). У СНП и у НП у НСаду био је диригент и директор Опере у сезонама 1920/21. и 1921/22. а 13. IV 1925. у Бгду је одликован је Орденом Св. Саве V реда.

ДИРИГОВАЊА: Гроф Луксембург, Барон Тренк, Тоска, Продана невеста, Кармен, Трубадур, Слепи миш, Пајаци, Кавалерија рустикана.

ЛИТ: Ђ. П., Опера „Барон Тренк”, Застава, 2. X 1920; М. Е. Годовски, III симфонијски концерт, Застава, 4. II 1921; В., Почетак овогодишње сезоне, Застава, 7. IX 1921; О. С(уботи)ћ, Слепи миш, Застава, 14. X 1921; О. С(уботи)ћ, Опроштај Ловре Матачића са Н. Садом, Застава, 2. VII 1922; О. С(уботи)ћ, Опроштајно вече Ловра Матачића, Застава, 5. VII 1922; А-м, Оперски певач г. Никола Цвејић и диригент г. Ловро Матачић приређују у петак, 22. о. м. концерт, Дан, 22. XI 1940.

М. Л.