МАТЕЈИЋ-СОТИРОВИЋ-ТУЦАКОВИЋ Даница – глумица и певачица (Сомбор, 6. VI 1874 – Београд, 1952). Завршила  је Вишу девојачку школу у Сомбору 1893. Чланица СНП била је од 1894. до Првог светског рата и поново од 1. I 1919. до пензионисања (1924), али је хонорарно наступала још у сезони 1925/26. Обележила је 25. годишњицу уметничког рада 6. и 7. IV 1922. улогама Госпође Брамецбергер у оперети Три девојчице и Пелагије Ивановне у комедији Зец. Том приликом је одликована Орденом Св. Саве V реда. Глумачку каријеру је с много темперамента започела играјући несташне, отресите и довитљиве дечаке и девојчице, затим кћери и слушкиње. Касније, кад је стасала као глумица, играла је веће карактерне улоге младих, али и улоге зрелих и старијих жена, а нарочито се истицала у тумачењу ликова из сеоског живота. Због изузетних вокалних способности тумачила је улоге у комадима с певањем, у оперетама и првим операма где се највише и најбоље остварила и потврђивала. Пријатне појаве и умиљатог гласа који се из године у годину развијао и оплемењивао. По тадашњим критичарима листа „Позориште” одликовала се у игри ванредно природним и баш зато дражесним покретима тела, који су били у потпуној хармонији с природом улоге и ситуације у којој се налазила: „Нема у њеној игри извештачености и афекције, а то нам се допада. Како је она и добра певачица, наравно да је једна од најкориснијих чланова дружине.” Удала се 1901. за глумца Милана Матејића (в), а после његове смрти за Драгољуба Сотировића (в), такође глумца. После избијања Другог светског рата преселила се 1941. у Бгд, где је живела до смрти.

УЛОГЕ: Христина (Роман сиромашног младића), Зулејка (Краљевић Марко и Арапин), Ана Андрејевна (Ревизор), Милка (Саћурица и шубара), Циганче (Хајдук Вељко), Живана (Ђидо), Јелена (Нора), Девојка (Јованчини сватови), Лидија Ивановна (Ана Карењина), (Краљица чардаша), Коштана (Коштана), Јелка Чизмићева (Сеоска лола), Ваљничка, Лиза (Чикина кућа), Ката Горопад (Риђокоса), Ката из Орловата (Политика), Дафина (Моравка), Вијорика (Врачара), Ана (Карлова тетка), Ђајадија (Војнички бегунац), Шоншона (Мајчин благослов), Јуцика (Господска сиротиња), Клариса (Нервозне жене), Ленка (Стари бака и његов син хусар), Силвија (Мамзел Нитуш), Корнелија (Барун Тренк), Јованка (Наши сељани), Анђелија (Девојачка клетва), Јуно (Орфеј у паклу), Жоржета (Пустињаково звоно), Лујза (Проба за оперу), Стефано (Млетачки трговац), Агата (Булинарови), Ката (Завет), Ларусова (Мадам Сан-Жен), Косара (Гордана), Ана (Мали људи), Жоржета (Фернанда), Милица (Шваља), Играчица (Прециоза), Смиља (Суђаје), Мишка (Ревизор), Маришка (Гуска), Антонија (Капетан Јован), Жилијета (Мраморна срца), Жимблета (Позоришне лудорије), Босиљка (Дивљуша), Анчица (Покондирена тиква), Берта (Рајф Рајфлинген), Анри (Лутка), Адела (Слепи миш), Вила Равијојла (На врзином колу), Суза (Дротар), Ката (Мишоловка), Истирка (Ракија), Јелена (Крајишкиња), Крчмарица (Сваком своје), Катерина (Женидба при фењерима), Конрад (Земља), Ганимед (Лепа Галатеја), Сузана (Муж пред вратима), Госпођа Брамецбергер (Три девојчице), Пелагија Ивановна (Зец), Г-ђа Аугуста (Мала Бираги), Госпођа Клознер (Свадбени марш), Мелузин (Клокло), Анхилда (Кнегиња чардаша), Госпа Марина (Народни посланик), Мандокара (Шокица), Ејнфора Хал (Пигмалион), Персида (Зла жена), Перса (Пут око света), Јелена Ивановна (Злочин и казна).

ЛИТ: А-м, У недељу 6 фебруара, гледали смо: „Ђидо”, Застава, 22, 9. II 1900; А-м, У петак, 11 фебруара, гледасмо „Карлову тетку”, Застава, 13. II 1900; Витомир, С.Н.П. у Перлезу, Застава, 11. VII 1901; А-м, „Пустињаково звоно”, комична опера у три чина, написали Локроа и Кормон, по француском прерадио Ф. Румберт, музика од Маљарта, Браник, 1902, бр. 12, с. 3; А-м, У петак, 10 децембра, приказана је комедија „Гуска”, Застава, 11. XII 1904; А-м, Представе чланова српске народне позоришне дружине у Новом Саду, Застава, 9. VII 1905; А-м, Чланови С.Н.П. у Н. Саду, Застава, 11. VII 1905; А-м, Седница управног одбора Друштва за Српско народно позориште, Застава, 24. I 1906; А-м, Уређење глумачких плата, Браник, 1906, бр. 13, с. 1, бр. 18. с. 3; Ст., У вече истога дана беше на репертоару стара оригинална српска шаљива игра „Покондирена тиква” од Ј. С. Поповића, Слога, Сомбор 6/19. IV 1908; А-м, Са концерта из Земуна, Вечерње новости, Бгд 22. V 1911; Посматрач, С.Н.П. у Мостару, Застава, 19. IV / 2. V 1912; А-м, „Зец” – рубрика „Позориште”, Застава, 18. II 1919; К. Барјактаревић, „Коштана”, Застава, 6. I 1920; А-м, Двадесетпетогодишњица, Застава, 30. III 1922; А-м, Прослава Матејић Данице – Вести, Застава, 9. IV 1922; А-м, Статистички преглед поз. сезоне 1923–1924, Застава, 20. VII 1924; О. С(уботи)ћ, „Кло-кло” – Премијера 25. III, Застава, 27. III 1927; Д. Кириловић, Српско народно позориште (Период Антонија Хаџића 1868-1916), Југословенски дневник, 1931, бр. 194, с. 1-2; А-м, Нови Сад је добио оперету, Југословенски дневник, 1932, бр. 100, с. 4.

М. Л.