МЕЛВИЛ Жозеф (Joseph Mélesville) – француски драмски писац (Париз, 13. XII 1787 – Марли, 7. XI 1865). Право му је име било Ан-Оноре-Жозеф Диверије (Anne-Honoré-Joseph Duveyrier). После завршених студија права отворио је 1808. адвокатску канцеларију у Монпељеу, али се већ 1810. прихватио судијског положаја у истом месту. Оставку је поднео 1815. и вратио у Париз, где се посветио позоришту. Да не би повредио осећања свога оца, истакнутог правника и председника Апелационог суда у Монпељеу, своје драмске текстове је приказивао под псеудонимом, под којим је убрзо постао врло познат. Најпре је писао мелодраме, које су тада биле у моди, али се убрзо удружио са Скрибом и позоришту „Жимназ“ дао око 60 комада који су се одликовали изванредном веселошћу. Из овог периода су његови комади Мишел Перен или Ухода против своје воље (Michel Perrin, 1834), Пуковник од 18 година (Mémoires d’un colonel de hussard, 1822) и Она је луда (Elle est folle, 1835), које је СНП приказало: први 1863, а друга два 1866. Поред поменутих, у СНП је 1871. игран још један М. комад, написан у сарадњи са Мерлом и де Боаријем – Цар Петар Велики као лађар (Le Bourgmestre de Sardam ou le Prince charpentier, 1818), у слободном преводу, вероватно са немачког, Лазе Телечког.

ЛИТ: А-м, У четвртак 7. марта: „Мишел Перен или Ухода против воље“, весела игра у две радње од Мелвила и Диперијера, прерадио Л. Телечки, Србски дневник, 10. III 1863; А-м, Српско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 25, с. 596-597; -г-, „Луда је“, Позориште, НСад 1872,  бр. 40, с. 163; А-м, Српско народно позориште, Стражилово, 1886, бр. 4, с. 129-130; А-м, „Она је луда“, драма у 2 чина, од Мелвила, с немачког превео Д. Јоксић, Јавор, 1886, бр. 5, с. 152-154; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 13, с. 3; А-м, У уторак, 14. фебруара одржана је комедија: „Мишел Перен“, Слога, Сомбор 1906, бр. 9, с. 2-3.

С. А. Ј.