МЕРИС Пол (Paul Meurice) – француски романсијер и драмски писац (Париз, 5. II 1820 – Париз, 11. XII 1905). Брат му је био чувени златар-уметник. Пошто је завршио колеџ „Карло Велики“, почео је да студира права, али је већ 1842. приказао у „Одеону“ свог Фалстафа, написаног према Шекспиру, у сарадњи са Готијеом и Вакеријем. Његова имитација Софоклове Антигоне била је књижевни догађај. Заједно са Александром Димом, превео је 1847. Шекспировог Хамлета. Главни уредник Игоовог листа „L’Evénement“ („Догађај“) постао је 1848, а три г. касније био је осуђен на три месеца затвора зато што је објавио чланак о смртној казни који је написао Игоов син Шарл. У новом Игоовом листу „Le Rappel“ („Позивање“) бавио се књижевном и позоришном критиком. Иго га је одредио за главног уредника дефинитивног издања својих целокупних дела која су се између 1884. и 1885. појавила у 46 томова. Написао је више позоришних дела, нека сâм, а нека у сарадњи са Жорж Сандовом. Међу делима која је написао сâм, налази се Сиротињски адвокат (L’Avocat des pauvres, 1856), који је СНП приказало 1884. Драматизовао је и два романа Виктора Игоа (Богородичину цркву у Паризу и Деведесет и трећу). Прерадио је и Шекспиров Сан летње ноћи. Аутор је и неколико романа. Писао је и стихове.

С. А. Ј.