МИЦИЋ Љубомир-Лала – драмски глумац (Панчево, 1. или 3. I 1874 – Београд, 22. III 1950). Завршио је трговачку школу у Бгду. Први пут је ступио на сцену септембра 1890. у путујућој дружини Михаила Пешића и у њој остао до 1893, а 1894. је био у позоришту Богобоја Руцовића код „Коларца“ у Бгду. Исте г. је наступао у путујућој дружини Михаила Хаџи-Динића. Од 1895. до 1897. је био у нишком „Синђелићу“, од краја 1897. до априла 1899. у СНП у НСаду; крајем 1899. краће време је са Димитријем Нишлићем водио путујућу дружину „Србадија“, 1900. је сâм водио трупу по Србији, 1901. са Владом Поповићем, а од 1902. до 1905. поново самостално. У позоришној трупи Загребачке филијале под управом Михаила Марковића Ерчуге био је 1906. Од 1907. до 1908. је поново ангажован у СНП у НСаду, од 1909. до 1911. у путујућој дружини Н. Хајдушковића и Р. Млинарића, од 1911. до 1912. је био глумац и редитељ у НП на Цетињу, од 1913. до 1914. у Покрајинском казалишту у Дубровнику под управом Петра Ћирића. Од 1917. до 1919. играо је у путујућој трупи Р. Динуловића и Н. Хајдушковића, а затим је, са супругом Јулком (в), такође глумицом, потпуно напустио позориште и посветио се трговини и индустрији и обогатио се, а бавио се и поезијом. Успешно је тумачио драмске и карактерне улоге. У игру је уносио јак темперамент, лепу осећајност и животни реализам. Његова дикција је била тонски пријатна и изражајно одмерена. Спадао је међу глумце новије реалистичке школе са студијом у карактеризацији ликова и у психолошкој анализи.

УЛОГЕ: Гроф Роби (Психе), Брасет (Карлова тетка), Ђорђе (Брбљуша), Лансло (Присни пријатељи), Момак (Максим), Жермен (Себичњак), Петар Шнипс (Корак у страну), Прокоп (Лажни цар Димитрије), Жикић (Јасмина и Ирена), Звездан (Прибислав и Божена), Петар морнар (Сестре), Ханке (Ханела), Ђорђе (Крајишкиња).

ЛИТ: Ј. Грчић, Сезона Српског народног позоришта 1898, ЛМС, књ. 195, с. 174; Ј. Хр(аниловић), Карлова тетка, Позориште, НСад 1898, бр. 9, с. 46-47; П., Карлова тетка, Србадија, Велика Кикинда 1898, бр. 41, с. 4.

Б. С. С.