МИЛАДИНОВИЋ Милена – писац и преводилац (Јихлава, Чехословачка, 17. VI 1868 – Рума, 2. XII 1928). Била је пореклом из аустријске, бечке породице Гизл (Giesl), а право име јој је било Лаура. Удала се за Жарка Миладиновића, који је у Бечу студирао и докторирао на тамошњем Правном факултету, а касније био адвокат у Руми и председник Радикалне странке у Војводини. Удајом је примила име Милена и прешла у веру свога супруга са којим је ушла у јавни и политички живот Срба у хабзбуршкој држави. Уз мужа (који је 1921-1922. био министар пошта у Краљевини СХС) упознала се готово са свим важнијим нашим писцима тог доба, посебно са Змајем. Школована на лектири Толстоја, Горког, Гетеа, Шилера и Шекспира, она је у својим оригиналним радовима ипак остала закаснела романтичарка. Заборављени су данас њени радови, као што су Божићне приче (1904), Memento (1905), Мученици (1907), Војвода Петко (1912) итд., мада је о њима у савременој штампи било доста речи. Њене прилоге доносили су наши часописи и листови „Босанска вила“, „Дело“, „Домаја“, „Бранково коло“, па немачки „Ung. Weißkirchner Volksblatt“ (Бела Црква) и „Parlamentär“ (Беч). Важнији део њеног списатељског рада представљају њени врло добри преводи са нашег језика на немачки; преводила је наше народне песме, па Рузмарин и мирта (Rosmarin und Myrte, 1901) Александра Сандића, првих 11 писама О Црногорцима (Über die Montenegriner, 1901) Љубе П. Ненадовића, Видосаву Бранковић Јована Јовановића Змаја (1902) и Кнеза Иву од Семберије (Knez Ivo von Semberien, 1909). Са немачког на наш језик је, заједно са мужем, превела Einsame Menschen (Усамљени људи) Герхарда Хауптмана и Schuldig! (Крив!) Рихарда Фоса. У СНП је изведена Фосова драма Крив 1899, у Руми, у преводу Милене и Жарка М.

ЛИТ: С. К. Костић, Немачки преводи српских уметничких приповедака и романа до Другог светског рата, Зборник МС за књижевност и језик, 1958/59, књ. VI/VII, с. 223-225; С. К. Костић, „Хасанагиница“ у преводу Милене Миладиновић, Научни састанак слависта у Вукове дане, 1974, св. I, с. 495-503.

С. К. К.