МИЛЕНКОВИЋ Жарко – балетски играч, кореограф и шеф Балета (Витанце, код Деспотовца, 2. VIII 1928 – ). Завршио је Вишу педагошку школу (група Књижевност и српски језик) 1958. у НСаду. Био је запослен као службеник у Народној банци у Бгду 1948, када је започео и играчку каријеру у Уметничком ансамблу Централног дома ЈНА у Бгду, а наставио у СНП од 1. XI 1950. Један је из прве групе играча новооснованог балетског ансамбла у НСаду. Као играч (солиста од 1953) био је активан до 1970, одигравши велик број карактерних улога, а потом је, као инвалид рада, прихватио посао инспицијента, па затим асистента оперске режије. Као шеф Балета, коју је дужност обављао – са прекидима – у периоду између 1970. и 1978, унео је значајне новине у балетски репертоар, на пример дечије балете, који су остали трајна вредност СНП, а у репертоар је уврстио праизведбе (Стамена Л. Перакија и Црвенкапа Т. Хартига – обе 1976), прва извођења у земљи: Враголанка Л. Ј. Ф. Херолда (1973), на репертоару преко 20 г., и Госпођице са кровова Ж. Франсеа, као и прва извођења у СНП-у: Отело Б. Блахера (1973), Петар Пан Б. Бјелинског (1974), Пипи Дуга Чарапа К. Ципција (1978), а посебно Рајмонда (1974) А. К. Глазунова, за коју је урадио кореографију и од критичара добио високе оцене. После премијере Рајмонде Б. Ракић је написала: „Кореограф Жарко Миленковић дао је више од очекивања као педагог и као кореограф. Сигурно је да би с неким другим делом постигао аутентичнији успех, но за све оне који су новосадски балет познавали од раније, премијера Рајмонде је огроман успех“. Поводом исте представе М. Виторовић на Радио Бгду М. кореографију назива надахнутом и успелом, чак помало и смелом. Помоћник директора Опере био је до одласка у пензију, 31. VII 1980. Кореографски је опремио многе оперске, оперетске и драмске представе у СНП (Кнез Иво од Семберије, Риголето, Продана невеста, Мачак у чизмама, Банк-Бан, Барон Циганин, Грађанин племић). Повремено је писао и балетску критику за „Дневник“ и „Magyar Szó“. Био је два мандата председник Уметничког савета Љубљанског балетског бијенала, а дуже време и председник Удружења балетских уметника Војводине. За свој рад награђен је „Искром културе“ и наградом Савеза Војвођанских позоришта, за развој културне сарадње између НСада и Сегедина додељена му је Плакета града Сегедина, а Златну медаљу „Јован Ђорђевић“ добио је 1994.

КОРЕОГРАФИЈЕ: Вила лутака, Рајмонда, Црвенкапа.

УЛОГЕ: Фаун (Поподне једног Фауна), Гиреј, Нурали (Бахчисарајска фонтана), Гаспар (Лопов Гаспар), Орион (Силвија), Сеоски момак, Јаничар (Охридска легенда), Мазурка (Копелија), Принчев друг, Шпанска игра, Чардаш (Лабудово језеро), Султан ел Рашид (Шехерезада), Руска тројка (Фантастични дућан), Младожења (Шпански капричо), Гостионичар (На лепом плавом Дунаву), Макро, Турист, Човек којег волим (Американац у Паризу), Лабуд (Кармина бурана), Маћехина кћи (Пепељуга), Евнух (Шехерезада), Иларион (Жизела).

ЛИТ: С. Савић: Оживеле лутке, Дневник, 3. XII 1972; М. Хаднађев, „Рајмонда“ Александра Глазунова, Позориште, НСад 1974, бр. 5, с. 7; С. Савић, „Рајмонда“ – одлична представа, Дневник, 14. III 1974, С. Савић, Жарко Миленковић и Мирјана Матић, НСад 2019.

.

Љ. М.