МИЛЕР Адолф Старији (Adolf der Ältere Müller) – певач, диригент и композитор (Толна, Мађарска, 7. X 1801 – Беч, 29. VII 1886). Право име му је било Матијас Шмид (Matthias Schmied). Почео је да се школује за глумца у Брну, где је стекао и основно музичко образовање. После ангажмана у немачким позориштима у Прагу, Лвову и Брну, у Бечу је наставио музичке студије код Ј. фон Блументала, где је, 1825, компоновао своју прву оперету. Велик успех код публике оног времена имале су његове пародијске опере, као на пример Црна госпођа (Schwarze Frau, 1826). За време боравка у Бечу бавио се дириговањем, затим је извесно време био певач у бечком Позоришту код Корушке капије (Kärtnertortheater), па се после извођења свог музичког комада Састанак (Zusammenkunft, 1827) вратио дириговању. Потом је од 1828. радио као диригент и композитор у Бечком позоришту (Theater an der Wien), а затим, до 1847, у Позоришту у бечком предграђу Леополдштат (Theater in der Leopoldstadt). Отада је писао музику за Wiener Theater, у којем су дуго владале на сцени његове опере, као и комади с певањем, пародије на ондашње бечке прилике, лакрдије с певањем и водвиљи. Компоновао је музику за многе комаде Јохана Нестроја, међу њима и за комад Три бекрије (Der böse Geist Lumpazivagabundus, 1833). Компоновао је око 640 краћих или дужих сценско-музичких дела, преко 400 песама и велик број композиција за инструментална извођења. Данас је, и поред тако великог опуса, потпуно заборављен. СНП је први пут извело Три бекрије са његовом музиком 1911; у новосадском НП приказани су 1927, у НПДб 1939, а у СНП поново 1963.

БИБЛ: Јохан Нестрој, Три бекрије, шаљива игра у три радње с песмама. Прерађено с немачког по Нестроју од Сомборског српског добровољног друштва, Сомбор 1862; Јохан Нестрој, Три бекрије, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1294.

Л. Д.