МИЛИНЧЕВИЋ Васо – књижевник (Брлог, Лика, 20. XII 1928 – ). Основну школу завршио је 1939. у родном месту, а затим у Бгду пошао у I разред Грађевинске школе и приватно у I разред гимназије. Априла 1941. напустио је II разред и вратио се кући. Током рата није ишао у школу па је 1945/46. у Бгду завршио III и IV разред на течају за ратом ометене ученике, а 1946/47. VI и VII разред у Партизанској гимназији у Осијеку и 1948. VIII разред у Згбу. Студије Југословенске књижевности и српскохрватског језика студирао је на Филозофском факултету у Згбу 1948/49. и Бгду 1949-1953. Докторирао је 1965. на Филозофском факултету у Бгду одбранивши тезу Коста Трифковић – живот и дело. Од 1953. је радио као професор Учитељске школе у Светозареву, а од 1954. до 1957. Више гимназије у Вршцу, потом 1957/58. као стручни сарадник у Заводу за унапређење школства АПВ у НСаду. На Филозофском факултету радио је од 1958. као асистент, од 1966. као доцент, од 1972. као ванредни и од 1978. као редовни професор. Од 1964. до 1966. радио је као лектор за српскохрватски језик и слушао курсеве из упоредне књижевности на Универзитету у Стразбуру у Француској. Поред тога био је управник Народне библиотеке Србије, члан Одбора за фототипска издања САНУ, члан Одбора Народне библиотеке и МС 1980-1983. Дугогодишњи је сарадник ЛМС и  „Зборника за књижевност и језик”. Његова научна интересовања везана су првенствено за српски књижевни романтизам „којем приступа са више страна: естетичке, историјско-литерарне, социјално-политичке, што му омогућава разумевање и тумачење не само живота и дела српских романтичара, него и духовне и друштвене климе ове књижевне епохе”. Као предавач гостовао је на универзитетима у Будимпешти, „Ломоносов” у Москви, „Хумболт” у Берлину и „Илиноис“ у Чикагу. Редовно је учествовао на књижевним научним скуповима и конгресима у земљи и иностранству. Књижевне студије, чланке, есеје и расправе објављивао је многим часописима, листовима, новинама и другим публикацијама: „Књижевност и језик”, „Просветни преглед”, „Поља”, ЛМС, „Политика”, „Књижевне новине”, „Савременик”, „Прилози за књижевност и филозофију”, „Књижевност”, „Стремљења”, „Зборник МС за књижевност и језик”, „Борба”, „Студент”, „Књижевна историја”, „Позориште”, „Књижевна реч”, „Тетарон” и др. Један је од оснивача и уредника часописа „Књижевна историја”. Уређивао је многе зборнике радова, као и књиге изабраних дела појединих књижевника, а један је од приређивача књиге Школска лектира за V – VIII разред основне школе (1960). Одликован је Орденом заслугa за народ са сребрним зрацима.

БИБЛ: Бранко Радичевић, Бгд 1961, 1963; Јован Јовановић Змај, Бгд 1962, 1963; Јанко Веселиновић, Бгд 1962, 1963; Лаза Костић, Бгд 1963, 1966; Коста Трифковић – Живот и дело, Бгд 1968; Трагом наше баштине, Бгд 1977; Трагом баштине, Бгд 1978; Из старих ризница, Бгд 1978; На раскршћу епоха – Српски књижевни часописи 1850-1860, Бгд 1979; Творци и тумачи – Из српског романтизма, Бгд 1984; Српска драма до Нушића, Бгд 1985.

ЛИТ: Ф. Пашић, Васо Милинчевић, Коста Трифковић – Живот и дело, Борба, 26. XII 1968; Д. Влатковић, Војвођански Нушић (Васо Милинчевић, Коста Трифковић), Књижевност и језик, 1969, бр. 4, с. 441-446; Н. Тимченко, Васо Милинчевић, Коста Трифковић, Књижевност, 1969, бр. 10, с. 408-409; Р. Ивановић, Монографија о Кости Трифковићу, Позориште, Тузла 1969, бр. 2, с. 210-215; Р. Саратлић, Трагом наше баштине, Политика, 15. XII 1977; С. Живковић, Творци и тумачи епохе романтизма, ЛМС, 1985, књ. 435, бр. 5, с. 821-824; Д. Михаиловић, Више од уџбеника (Творци и тумачи), Мисао, 5-15. XI 1985; А. М(ујчиновић), Српска драма до Нушића, Политика експрес, 23. II 1986.

М. Л.