МИЛИСАВАЦ Живан – књижевни и културни историчар и критичар (Батровци, Срем, 25. II 1915 – Нови Сад, 21. VI 1997). Потиче из земљорадничке породице. Гимназију је завршио у НСаду, а Филозофски факултет у Бгду (1939). Као студент био је један од организатора ОМПОК (Омладинског покрета) и уредник омладинског листа „Наш живот“ (1936-1938). Био је учесник народноослободилачког рата. Од маја 1944. до ослобођења НСада уређивао је партизански лист „Истина“. Изабран је 1946. за секретара МС и на тој дужности налазио се до 1969, а од 1983. до марта 1991. је био председник МС. Од 1945. до 1957. био је главни уредник ЛМС. Књижевним радом почео је да се бави још 1936. сарађујући у великом броју књижевних часописа и у дневним листовима. Главне радове објавио је педесетих и шездесетих. Његове студије о Васи Стајићу, Душану Васиљеву, Змају и Стерији означавају нов прилаз преиспитивању културног наслеђа Војводине са новим погледом на епоху и друштвена и културна кретања у светлу процењивања дела ових аутора. Он се није бавио посебно позоришном уметношћу, али се у есеју Змајев „Шаран“ (1949), у студијама о Змају (1954) и Стерији (1956. и 1982) освртао и на извођења драмских дела ових аутора на сцени, па је у том оквиру писао и о делатности СНП. Аутор је и текста о Марку Малетину, управнику НПДб.

БИБЛ: Змај, Ново покољење, Бгд 1954; Савест једне епохе, НСад 1956; Још једном око позоришне зграде у Н. Саду, НС, 1956, бр. 118-119; Писци и идеје, Бгд 1974; Легенда о Стерији, Дневник, 1. I 1956; Жарко Васиљевић: Размисли и расуди, грађанине, Дневник, 18. IX 1966.

З. Т. Ј.