МИЛОЈЕВИЋ Александар – глумац (Београд, 1860 – Београд, 24. III 1923). Надахнут игром Тоше Јовановића на сцени НП у Бгду, посветио се глуми са 4 разреда гимназије, после кратког службовања у Алексинцу, где је наступао као аматер у представама путујућег позоришта Михаила Димића 1881. Професионално је ступио у путујуће позориште Фотија Иличића, одакле је ангажован у СНП у НСаду од 1885. до 1888. Већ при првим наступима приметио га је рецензент „Стражилова“ као глумца који је „далеко одмакао у вештини“. Иако је имао тек 30 г., истицао се тумачењем старијих људи у романтичној грађанској и класичној драми, те као тумач кнежева, грофова, свештеника и посланика. Највише су му одговарали озбиљни и ауторитативни људи, чувари реда и закона, затим трагични и комични старци, као и интриганти, иако су били супротни његовом карактеру. Студијом и познавањем улога, педантном обрадом костима, маске, кретања, мимике и говора, умео је да надмаши и глумце са највећих сцена. Каријеру је наставио у путујућој дружини Ђуре Протића (1888-1893), затим као управитељ, редитељ и глумац нишког „Синђелића“ и до смрти члан НП у Бгду, где је 1906. прославио 25-огодишњицу глумовања. Нарочито је заслужан као организатор и педагог у нишком позоришту, где је утицао на развој младих талената.

УЛОГЕ: Јоца (Наши сељани), Пјер Ванел (Стрелан), Лоренц (Дебора), Фиг (Посланички аташе), Др Јолак (Она је луда), Префекат (Господар ковница), Др Клинтн (Асунта Леонијева), Чика Спиридон (Нови племић), Петровић (На добротворну цел), Брабанцио (Отело), Спахија (Вампир и чизмар), Јовановић (Добре воље), Валберг (Очарани кнез), Кнез Доброслав (Добрила и Миленко), Милутин Станић (На позорници и у животу), Јефта Бакаловић (Четири милиона рубаља), Вагнер (Фауст), Марки Доберив (Све за сина), Теофил Богојевић (Смрт Стефана Дечанског), Човек у црнини (Убица), Флоран (Завађена браћа), Волф (Распикућа), Доктор Станислав (Пријатељи), Бранислав (Владислав), Вићентије Албија (Црна пега), Снотон (Пит и Фокс), Капетан Матје (Перишонов пут), Греч (Федора), Опат (Милош у Латинима), Гомбош (Мехурићи), Фикс (Пут око Земље за осамдесет дана), Монтреал (Марија, кћи пуковније), Кнез Лазар (Милош Обилић, Суботић), Крчмар (Стари бака и његов син хусар), Мерсленд (Библиотекар).

ЛИТ: -ша, 4. 1. „Дебора“, позоришна игра у 4 чина од Мозентала, превео Н. В. Ђурић, Застава, 1886, бр. 4, с. 2; М. С. М., „Наши сељани“, позоришна игра из народног живота у три чина, написао Мита Поповић, музика од Ј. Пачуа, Јавор, 1886, бр. 3, с. 85-91; М. С(ави)ћ, „Асунта Леонијева“, позоришна игра у 5 чинова, написао Адолф Вилбрант, Браник, 1886, бр. 16, с. 4; Н. К. О., Српско народно позориште, Застава, 1887, бр. 192, с. 2; А-м, Федора, Позориште, НСад 1887, бр. 42, с. 190-191; -н, Фуршамболови, Позориште, НСад 1887, бр. 48, с. 215; -О-, „Рат у мирно доба“, шаљива игра у 5 чинова од Мозера и Шентана, Браник, 1887, бр. 136, с. 3-4; -О-, „Отело“, трагедија у 5 чинова од Виљема Шекспира, Браник, 1887, бр. 150, с. 3; В., Српско народно позориште, Застава, 1888, бр. 2, с. 3; И. И-ћ, Српско народно позориште у Ст. Бечеју, Застава, 1888, бр. 101, с. 3; И., „Пут око Земље за 80 дана“, с предигром, Браник, 1888, бр. 3, с. 5; А-м, Двадесетпетогодишњица глумачког рада, Браник, 1906, бр. 147, с. 3; А-м, Двадесетпетогодишњица Александра Милојевића, Позориште, НСад 1906, бр. 7, с. 59-60; Брана (Цветковић), Милојевићев јубилеј, Правда, 1906, бр. 177, с. 1; Б. Руцовић, Једна успомена ускрсла о прослави Александра Милојевића, Политика, 1906, бр. 888, с. 3.

С. Ј.