МИЛОСАВЉЕВИЋ Андрија – драмски глумац (Београд, 5. VI 1857 – Јагодина, 18. I 1904). Основну школу и пет разреда гимназије завршио је у Бгду. Први пут је ступио на сцену у путујућем позоришту Михаила Димића, септембра 1874, и у њему остао до јула 1875. За време првог српско-турског рата није ни у једној дружини, а маја 1877. ступа поново у Димићево позориште и код њега остаје само до 16. IX 1877, а тада одлази у војску и учествује у другом рату против Турака, али је по завршетку рата демобилисан тек 29. V 1878. Од јула 1878. до новембра 1880. трећи пут је у дружини Михаила Димића. Од новембра 1880. до краја јуна 1881. члан је путујућег позоришта Светислава Динуловића (в), а од 1. VII 1881. до 1. VII 1885. наступа у СНП. Пред новосадском публиком први пут се појавио 15/27. XI 1881. као Грунд у Ловорици и просјачком штапу, а последњи пут 27. III / 8. IV 1884. као Тристан у Лудвигу XI. Као (бивши) члан СНП гостовао је 1885. у НП Бгд – 14. VIII у улози Дон Хосеа у Дон Цезару од Базана и 15. VIII као Линијер у Двема сиротицама,  а 10. IX 1885. је био примљен у ангажман београдског Позоришта. Већ 7. X 1885. мобилисан је пред избијање српско-бугарског рата, у којем и сам учествује. По завршетку рата, крајем фебруара 1886. враћа се у НП Бгд, у којем ће после тога, с прекидима, наступати још неколико сезона. Жељан мирнијег живота за себе и своју породицу, напушта сцену и повлачи се у грађанску професију. Завршио је као поштански чиновник у Јагодини. За М. су већ његови савременици забележили да је ван сцене био шкрт на речима, повучен и врло озбиљан; у глумачком свету, због наочара које је носио, имао је надимак „Професор“. Био је, такође, савестан и способан глумац. Отпочетка усмерен претежно на улоге стараца и карактерне роле, по типу јасно дефинисане и обележене, он се у њима најбоље сналазио, и смишљено грађеним ликовима и чистотом говора потпуно афирмисао, стекавши глас умешног зналца свога посла.

УЛОГЕ: Грунд (Ловорика и просјачки штап), Гроф Седанж (Језуита и његов питомац), Челебија (Ђурађ Бранковић), Најамник (Крвави престо), Шмит (Очина маза), Јаков I (Бертрам морнар), Цибаков улак (Цар Јован), Ђока Спасић (Рат у мирно доба), Ранко Текелија (Пера Сегединац), Павле Поповић (Сеоска лола), Митар (Саћурица и шубара), Вук Бранковић (Милош Обилић, Суботић), Барон Борли (Марија Стјуарт), Хазе (Наши робови), Капулет (Ромео и Јулија), Арагонски кнежевић (Млетачки трговац), Дон Хосе (Дон Цезар од Базана), Оливије (Гренгоар), Тристан (Лудвиг XI).

ЛИТ: С-, Ловорика и просјачки штап, Позориште, НСад 1881, бр. 2, с. 6-7, бр. 3, с. 10-11; М. С(ави)ћ, Шоља теја. Гренгоар, Позориште, НСад 1881, бр. 22, с. 86-87; М. Д-ћ, „Пера Сегединац“, Српске илустроване новине, НСад 1882, бр. 20, с. 119-123, бр. 21, с. 138-141, бр. 22, с. 154-155; Б., Вршац. 1. 3. „Милош Обилић“ од Јована Суботића, Застава, 1883, бр. 44, с. 2; М. Д-ћ, Саћурица и шубара, Позориште, НСад 1884, бр. 8, с. 31-35; (Ъ), „Адријена Лекуврерова“, Српско коло, НСад 1884, бр. 9, с. 4; Г., Српско народно позориште, Јавор, 1884, бр. 14, с. 442-444; П., Наше народно позориште, Застава, 1885, бр. 44, с. 4; А-м, Андра Милосављевић, Позориште, НСад 1904, бр. 1, с. 8.

Л. Д.